Отворите главни мени

Промене

15 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
Боје видљиве људском оку<ref>{{cite book| title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last=Bohren|first=Craig F. | publisher = Wiley-VCH |year=2006|id=ISBN 3-527-40503-8 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
</div>
 
'''Боја''' је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања региструје визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетна кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем (јединица)|ангстрема]].<ref name="Wyszecki">{{cite book| first = Günther
| last = Wyszecki
| first = Günther
| last = Wyszecki
|author2=Stiles, W.S.
|year=1982
| publisher = Wiley Series in Pure and Applied Optics
| location = New York
|id=. {{page|year=|id=ISBN 0-471-02106-7|pages=}}
}}</ref><ref>{{cite book| author = R. W. G. Hunt
| author = R. W. G. Hunt
|year=2004
| title = The Reproduction of Colour
| edition = 6th
|pages=11–12| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
|pages=11–12
| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
| location = Chichester UK
|id=. {{page|year=|id=ISBN 0-470-02425-9|pages=}}
}}</ref> Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006|id=ISBN 3-527-40503-8 |url=https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
 
{| class="wikitable" style="float:right; width:400px; margin:hem 0 1em 1em; clear:right;"
|}
 
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.<ref>{{cite book|last=Pastoureau|first=Michael|title=Black: The History of a Color|year=2008|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0691139302|pages=|pages=216}}</ref><ref>'''boje''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8458] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref> Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
 
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
 
== Објашњење ==
[[Датотека:16777216colors.png|thumbмини|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first1=Deane B.|last1=Judd|last2=Wyszecki|first2=Günter|title=Color in Business, Science and Industry|publisher=[[Wiley-Interscience]]|series=Wiley Series in Pure and Applied Optics|edition=third|location=New York|year=1975|id=ISBN 0-471-45212-2|pages=|pages=388}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
 
Боја је чулни доживљај који настаје када [[светлост]] карактеристичног [[спектар (физика)|спектра]] побуди рецепторе у [[Мрежњача|мрежњачи]] ока.<ref>{{Cite journal|last=KArikawa|first=ArikawaK|title=Spectral organization of the eye of a butterfly, Papilio |journal=J. Comp. Physiol. A Neuroethol. Sens. Neural. Behav. Physiol. |volume=189 |issue=11 |date=November 2003 |pmid=14520495 |doi=10.1007/s00359-003-0454-7 |pages=791–800}}</ref> Боју се такође приписује површинама објеката, материјалима, светлосним изворима, итд. зависно од њихових својстава апсорпције, рефлексије или емисије светлосног спектра.
 
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
Боје су увек имале и велику симболичку вредност. На пример златна боја (посебно у хришћанском сликарству) представља исијавање духа и светости, док је љубичаста (пурпурна или порфирна) владарска боја. Римски цареви који су наследили титулу добијали додатак -{''Porfirogent''}- (рођен у порфиру) због ретког љубичастог камена – [[порфир]]а који су цареви довозили из далеког [[Египат|Египта]].
 
Симболичка вредност боје мења се зависно од окружења.<ref>[[Brent Berlin|Berlin, B.]] and [[Paul Kay|Kay, P.]], ''[[Basic Color Terms: Their Universality and Evolution]]'', Berkeley: [[University of California Press]], 1969.</ref> Црвено је, на пример, боја љубави, али у политичком животу она означава [[комунизам]]. Зелена је боја наде, али уједно и [[Исламислам]]а, и покрета за заштиту природе – зелених. У европском културном кругу црно је боја жалости и покоре, међутим на далеком истоку, нпр. у [[Индија|Индији]], то је бела боја. Остале боје су исто тако симболичне: жута је боја [[Јевреји|жидовства]], али и [[Ватикан]]а; црна је боја [[Фашизам|фашизма]] и [[Страх|терора]] уопште; ружичаста означава [[оптимизам]], љубичаста [[Љубомора|љубомору]], итд.
 
У новом веку боје су најважнији чиниоци државних застава. Бојом су означени и спортски клубови. Боја је често одредница неког града (у [[Лондон]]у црвени аутобуси и тргови...). Боје су и саставни делови заштитних знакова појединих производа (црвена подлога за бела слова – [[Кока-кола]], љубичаста [[Милка (чоколада)|Милка]], итд.).
1.506.851

измена