Бања (Нови Пазар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Новопазарска Бања.jpg|мини|221x221пискел|Новопазарска бања]]
'''Бања''' је насељено место [[нови Пазар|града Новог Пазара]] у [[Рашки управни округ|Рашком округу]]. Новопазарска бања се налази у југозападној [[Србија|Србији]], у долини Избичке реке, десне притоке [[Рашка|Рашке]]. Од [[Нови Пазар|Новог Пазара]] коме гравитира је удаљена око 3 km. Простире се између 43°09<nowiki>'17'' северне географске ширине и 20°32'22'</nowiki> источне географске дужине. Лежи на 505m надморске висине. Смештена је између планинских масива [[Голија (Србија)|Голије]] ка северу, [[Копаоник|Копаоника]] на истоку, падина [[Рогозна|Рогозне]] на југоистоку и [[Нинаја|Нинаје]] на западу. Удаљена је од [[Београд|Београда]] 272 km.
Бања има термоминералне изворе, који припадају групи сумпоровитих хипертерми. Клима односно микроклима је умерена и погодује здрављу и рехабилитацији. Она је уједно бањско и климатско лечилиште, такозвана „оаза здравља”.{{Насељено место у Србији
|место=Бања
|слика=
Линија 14 ⟶ 16:
|гдуж=20.5395
}}
== Историја ==
'''Новопазарска банја''' је била позната још у античко доба. У средњем веку, била је чувено лечилиште Рашке. Доласком Турака, њена популарност слаби, али који век касније и Турци почињу да увиђају благодети ових простора и да их искоришћавају, те граде објекте за угоститељство посетилаца, као и два Турска купатила. Почетком шеснаестог века француски путописац Лефевр помиње постојање „ природних топлих извора код Новог Пазара “. Од средине седамнаестог века почиње уређење бање. Изнад античког купатила Турци су изградили хамам, као и каравансарај за смештају посетилаца. Новопазарска бања страдала је током Бечког рата. .<ref>{{Cite book|title=Анализа археолошке грађе територије Новог Пазара и околине|last=Алексић|first=Д.|publisher=|year=2001|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
Туризам Новопазарске бање поново оживљава крајем осамнаестог века када се изграђује ново купатило. Значајне прекретнице десиле су се и након [[Други светски рат|Другог светског рата]], а то је подизање савременог стационара као и изградња Завода за лечење и рехабилитацију оболелих од мишићних и неуромишићних болести. Стационар Реуматолошког центра подигнут је 1953. године а основан је и Завод за лечење и рехабилитацију оболелих од миопатије и неуромиопатије. Новопазарска бања је један од највећих центара за лечење дистрофичара.
== Демографија ==
Према попису из 2011. било је 566 становника. У насељу Бања живи 345 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (34,0 код мушкараца и 33,9 код жена). У насељу има 114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.
Ово насеље је углавном насељено [[Бошњаци]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Линија 128 ⟶ 134:
}}
== Физичко-хемијске карактеристике термоминералних вода ==
Термоминералне воде Новопазарске бање представљају важан природни ресурс који омогућава лечење појединих болести и рехабилитацију нарушеног здравља. Растворене минералне материје у води се употребљавају за прављење лековитог блата.
Ова бања специфична је по својим лековитим изворима јер сви потичу из једне термалне издани, али се састав њихових вода разликује. То се дешава јер се ове воде крећу у различитим правцима и у свом току се мешају са другим подземним водама, иду преко различитог стења и на извориштима постају другачије темературе и другачијег минералног састава.
У овој бањи налази се четрнаест извора, а њихове температуре се крећу од 15 до 50°С, што их сврстава у хипертермалне воде. Брзина истицања воде – издашност извора износи и до 5 l/s што је одлично за искоришћавање извора у разне сврхе<ref>{{Cite book|title=Минералне и термоминералне воде Србије|last=Протић|first=Д.|publisher=Геоинститут, Београд|year=1995|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>.
Термоминерална вода у Новопазарској бањи садржи највише [[Натријум|натријума]], [[Калцијум|калцијума]], [[Калијум|калијума]] и [[Магнезијум|магнезијума]], као и ањоне: хидрокарбонате, [[хлор]], [[сулфат]] и [[нитрат]]. Од растворених оксида поседује [[гвожђе]], [[Алуминијум оксид|алуминијум – оксид]], [[Силицијум диоксид|силицијум – диоксид]], слободне угљене киселине и слободни сумпор – водоник. Према хемијском саставу воде Новопазарске бање убрајају се у ред сумпоровитих- киселих хипертерми са 1, 6 g чврстих материја.<ref>{{Cite journal|last=Костић|first=М.|date=1969|title=Новопазарска бања|url=|journal=Књижевне новине, Београд|volume=|pages=|via=}}</ref>
== Индикација и контраиндикације за лечење ==
Новопазарска бања, сматра се главним центром за лечење дистрофичара Србији. Терапије се спроводе у Специјалној болници за лечење мишићних и неуромишићних болести „Новопазрска бања“.
Болести које се највише третирају и лече у овој бањи су:
• Неуромишићне болести
• Стања после можданог удара
• Кожне болести
• Разни облици реуматизма (хронични дегенеративни, ванзглобни, запаљиви)
• Проблеми са кичмом ([[ишијас]])
• Спортске повреде
• Женске гинеколошке болести (стерилитет, упале)
• Стања након прелома костију и након хируршких интервенција
Контраиндикације у Новопазарској бањи су :
• [[Трудноћа]]
• Инфективна обољења
• Малигне неоплазме
• Венеричне болести
• Паразитна обољења
• Акутна обољења
• [[Туберкулоза]]
• Акутни тромбофлебитис
• Ангина пекторис
• Неуролошка обољења ( неуралгије, обољења централног или периферног нервног система)<ref>{{Cite book|title=Елаборат о извршеним истраживањима 1954/1955 Новопазарска бања-Новопазарска илиџа|last=Капетановић|first=Ж.|publisher=Институт за медицинску хидрологију и климатологију , Медицински факултет, Београд|year=1956|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
== Референце ==
| |||