Википедија

Друштвена класа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: белци → Бијелци
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
== Историја ==
 
Историјски, друштвена класа и понашање су били некада прописани законом. На пример, дозвољени стил облачења је био строго одређен; раскошно облачење било је за високе положаје у друштву и [[аристократија|аристократију]], док су [[стари закон|стари закони]]и утврђивали облачење и накит који су одговарајући за [[друштвени положај]] те особе.
 
== Теоријски модели ==
 
Дефиниције социјалних класа одражавају бројне [[социолошка перспектива|социолошке перспективе]], које информишу [[антропологија]], [[економија]], [[психологија]] и [[социологија]]. Главне перспективе историјски су биле [[Марксизам]] и [[структурални функционализам]]. Уобичајени модел друштвених класа дели друштво на просту хијерархију коју чине [[радничка класа]], [[средња класа]] и [[виша класа]]. У оквиру академије појављују се две школе: оне усклађене са моделом друштвених класа 20. века и оне усклађене са [[историјски материјалистички|историјским материјалистичким]] економским моделима из 19. века [[марксист|марксиста]]а и [[анархиста]].<ref>{{cite book|last=Serravallo|first=Vincent|chapter=Class|editor=Parrillo, Vincent N.|title=Encyclopedia of social problems, Volume 1|publisher=SAGE|year=2008|isbn=978-1-4129-4165-5|pages=131|url=https://books.google.com/books?id=mRGr_B4Y1CEC&pg=PA131|pages=131}}</ref><ref name="The American Class Structure">{{cite book|last=Gilbert| first = Dennis | authorlink = | year=1998 | title = The American Class Structure | publisher = Wadsworth Publishing | location = New York | id = 0-534-50520-1}}</ref><ref name="Marriages, Families & Intimate Relationships">{{cite book|last=Williams| first = Brian | authorlink = |author2last2=Sawyer|first2=Stacey C. Sawyer |author3last3=Wahlstrom|first3=Carl M. Wahlstrom | year=2005 | title = Marriages, Families & Intimate Relationships | publisher = Pearson | location = Boston, MA | id = 0-205-36674-0}}</ref>
 
Може се направити још једна разлика између аналитичких концепата друштвене класе, као што су марксистичке и веберијанске традиције, као и више емпиријске традиције као што је приступ социо-економског статуса, који упућује на корелацију дохотка, образовања и богатства са друштвеним исходима не подразумевајући нужно теорију друштвене структуре.<ref>John Scott, ''Class: critical concepts'' (1996) Volume 2 P. 310</ref>
Ред 29:
{{Main|Class in Marxist theory}}
{{quote box
| quote = "<nowiki>[Класе су]</nowiki> велике групе људи које се међусобно разликују по месту које заузимају у историјски одређеном систему друштвене производње, по свом односу (у већини случајева тачно одређеном и формулисаном правом) према средствима производње, по својој улози у друштвеној организацији рада и, на крају, количини друштвеног богатства којим располажу и начину стицања истог.”
| source = —[[Владимир Лењин]], [http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1919/jun/19.htm ''A Great Beginning''] јуна 1919
| align = right
Ред 39:
У [[марксистичка теорија|марксистичкој теорији]], [[класна структура]] [[капиталистички режим производње|капиталистичког режима производње]] је карактерисана сукобом између две главне класе: [[буржоазија|буржоазије]], односно капиталиста који поседују [[средство производње|средства производње]] и много веће класе назване [[пролетеријат]] или радничка класа која мора да продаје свој [[физички рад]]. Ово је основна економска структура посла и власништва, стања неједнакости које је створено и нормализовано кроз [[културна идеологија|културну идеологију]].
 
Марксисти објашњавају историју “цивилизованих” друштава кроз класни [[рат класа]] између оних који контролишу производњу и оних који производе добра или услуге у друштву. У марксистичком погледу на [[капитализам]], ово је сукоб између [[буржоазије]] и пролетеријата. За марксисте класни антагонизам је укорењен у проблему да контрола над друштвеном производњом подразумева контролу над класом која производи добра - у капитализму то је [[експлоатација радника]] од стране буржоазије.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943;). ppстр. 231.</ref>
 
Штавише, у земљама где су се модерне цивилизације потпуно развиле, формирана је нова класа буржоазије.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943;). ppстр. 231.</ref> Индустријска војска радника под контролом капиталиста захтева, као и права војска, официре(менаџере) и нареднике (надзорнике) који надгледају посао уместо капиталисте.<ref>Karl Marx. ''Capital: An Analysis of Capitalist Production'', Volume 1; Moscow; (1959;). ppстр. 332.</ref>
 
Маркс истиче да буржоазија, како достиже тачку гомилања богатства, тако и поседује довољно моћи као доминантна класа да обликује политичке институције и друштво према својим интересима. Маркс онда тврди да неелитна класа, захваљујући својој бројности, има моћ да збаци елиту са власти и створи једнако друштво.<ref>{{Cite web|title = Manifesto of the Communist Party|url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/|website = www.marxists.org|accessdate = 9. 12. 2015.}}</ref>
 
У [[манифест комунизма|Манифесту комунизма]], Маркс сам истиче да је циљ пролетеријата био да замене капиталистички систем са [[социјализам|социјализмом]], мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будуће [[комунистичко друштво]] у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетак [[бескласно друштво|бескласног друштва]] у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом и [[производња за потрошњу|производњом за потрошњу]] не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943;). ppстр. 232–234232.–234.</ref><ref>Karl Marx ''Critique of the Gotha Program'' (1875)</ref>
 
=== Веберијански приступ ===
 
[[Макс Вебер]] је формулисао [[трокомпонентна теорија стратификације|трокомпонентну теорију стратификације]] која је видела друштвену класу као појаву узроковану интеракцијом “класе”,”статуса” и “моћи”. Вебер је веровао да је класни положај особе одређен њеним односом са средствима производње, док је статус одређен проценом части и престижа особе.<ref>Weber, Max (2015/1921). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society, edited and translated by Tony Waters and Dagmar Waters,. ppстр. 37–57.</ref>
 
Вебер је извео многе од кључних концепата друштвене стратификације истраживањем друштвене структуре многих земаља. Напоменуо је да, насупрот Марксовим теоријама, стратификација је базирана на нечему што је више од власништва [[капитал|капитала]]. Вебер је истакао да неки чланови аристократије немају економско богатство, али без обзира на то, имају политичку моћ. Такође у Европи, многим богатим Јеврејским породицама недостајали су част и престиж зато што су сматрани члановима мањинских група.▼
 
▲Вебер је извео многе од кључних концепата друштвене стратификације истраживањем друштвене структуре многих земаља. Напоменуо је да, насупрот Марксовим теоријама, стратификација је базирана на нечему што је више од власништва [[капитал|капитала]]а. Вебер је истакао да неки чланови аристократије немају економско богатство, али без обзира на то, имају политичку моћ. Такође у Европи, многим богатим Јеврејским породицама недостајали су част и престиж зато што су сматрани члановима мањинских група.
* Класа: Економски положај особе у друштву. Вебер се разликује од Маркса у томе што ово не види као врховни фактор стратификације. Напомиње како менаџери корпорација или индустрија контролишу фирме које не поседују.
 
* Статус: Лични престиж, друштвена част или популарност у друштву. Вебер је напоменуо да политичка моћ није само укорењена у вредности капитала особе, већ и у њеном статусу. Песници и свеци, на пример, могу имати огроман утицај на друштво док у исто време имају ниску економску вредност.
 
* Моћ: Способност особе да оствари своје намере упркос отпору других. На пример, појединци на државним пословима, као што су запосленици [[Федерални истражни биро|Федералног истражног биро-а]] или чланови [[Амерички Конгрес|Америчког Конгреса]] можда немају много материјалног власништва и висок статус, али без обзира на то имају велику моћ.
 
=== Истраживање класа Велике Британије ===
 
2. априла 2013. године, на интернету су објављени резултати истраживања <ref name="BBC Lab UK Survey">{{cite web|url=https://ssl.bbc.co.uk/labuk/experiments/the-great-british-class-survey|title=Britain's Real Class System: Great British Class Survey|last=|first=|date=|website=|publisher=BBC Lab UK|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate = 4. 4. 2013.}}</ref> спроведеног од стране [[ББЦ Лаборатирија у УК|BBC лабораторије у УК]] у сарадњи са академским стручњацима са намером да се објави у листу [[Социологија]].<ref name=Sociology4213>{{cite journal|last=Savage|first=Mike|last2=Devine|first2=Fiona|author3last3=Niall Cunningham |first3=Niall|last4=Taylor|first4=Mark|author5last5=Yaojun Li |first5=Yaojun|author6=Johs. Hjellbrekke |author7last7=Roux|first7=Brigitte Le Roux |last8=Friedman|first8=Sam|author9=Andrew Miles |title=A New Model of Social Class: Findings from the BBC’s Great British Class Survey Experiment|journal=Sociology|date = 2. 4. 2013.|doi=10.1177/0038038513481128|url=http://soc.sagepub.com/content/early/2013/03/12/0038038513481128|accessdate = 4. 4. 2013. |volume=47 |pages=219–250}}</ref><ref name=BBCHugeSurvey4313>{{cite news|title=The Great British class calculator: People in the UK now fit into seven social classes, a major survey conducted by the BBC suggests.|url=http://www.bbc.co.uk/news/uk-22007058|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.}}</ref><ref name=BBCMethodology>{{cite news|title=The Great British class calculator: Sociologists are interested in the idea that class is about your cultural tastes and activities as well as the type and number of people you know.|url=http://www.bbc.co.uk/science/0/22001963|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.|last=Savage|first=Mike|author2=Fiona Devine}}</ref><ref name=BBCResults4213>{{cite news|title=The Great British class calculator: Mike Savage from the London School of Economics and Fiona Devine from the University of Manchester describe their findings from The Great British Class Survey. Their results identify a new model of class with seven classes ranging from the Elite at the top to a 'Precariat' at the bottom.|url=http://www.bbc.co.uk/science/0/21970879|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.|last=Savage|first=Mike|author2=Fiona Devine}}</ref><ref name=NYT4313>{{cite news|title=Multiplying the Old Divisions of Class in Britain|url=https://www.nytimes.com/2013/04/04/world/europe/multiplying-the-old-divisions-of-class-in-britain.html|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=The New York Times|date = 3. 4. 2013.|author=Sarah Lyall}}</ref> Резултати су базирани на истраживању 160.000 становника [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] од којих већина живи у [[Енглеска|Енглеској]] и себе описује као “припадника [[Бијелци|беле]] расе”. Класа је одређивана према типу и количини економских, културних и друштвених ресурса. [[Економски капитал]] је дефинисан [[приход|приходима]]има и [[средство|средствима]]; [[културни капитал]] као количина и тип културних интересовања и активности; и [[друштвени капитал]] као број и [[друштвени статус]] [[пријатељ|пријатеља]]а, [[породица|породице]] и личних и пословних контаката.<ref name=BBCResults4213 /> Овај теоријски тип је осмишљен од стране [[Пијер Бордо|Пијер Бордоа]]а који је први објавио своју [[теорија социјалне разлике|теорију социјалне разлике]] 1979. године.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Друштвена_класа”