Друштвена класа — разлика између измена

Дефиниције социјалних класа одражавају бројне [[социолошка перспектива|социолошке перспективе]], које информишу [[антропологија]], [[економија]], [[психологија]] и [[социологија]]. Главне перспективе историјски су биле [[Марксизам]] и [[структурални функционализам]]. Уобичајени модел друштвених класа дели друштво на просту хијерархију коју чине [[радничка класа]], [[средња класа]] и [[виша класа]]. У оквиру академије појављују се две школе: оне усклађене са моделом друштвених класа 20. века и оне усклађене са [[историјски материјалистички|историјским материјалистичким]] економским моделима из 19. века [[марксист]]а и [[анархиста]].{{sfn|Serravallo|2008|p=131}}<ref name="The American Class Structure">{{Cite book|last=Gilbert| first = Dennis | authorlink = |year=1998| title = The American Class Structure | publisher = Wadsworth Publishing | location = New York | isbn |id=ISBN 0-534-50520-1}}</ref><ref name="Marriages, Families & Intimate Relationships">{{Cite book|last=Williams| first = Brian | authorlink = |last2=Sawyer|first2=Stacey C. |last3=Wahlstrom|first3=Carl M. |year=2005| title = Marriages, Families & Intimate Relationships | publisher = Pearson | location = Boston, MA | isbn |id=ISBN 0-205-36674-0}}</ref>

Данас, концепт друштвене класе често подразумева три опште категорије: веома богату и моћну вишу класу која поседује и контролише средства производње, срењу класу професионалних радника, власника [[мања предузећа|мањих предузећа]] и [[менаџер|менаџера]]а нижих и нижу класу, која се ослања на ниско [[плата|плаћене]] послове за свој живот и често доживљавају [[сиромаштво|сиромаштво]].

Виша класа <ref name="Brown-2009-953">{{citeCite book|author=Brown, D.F.|chapter=Social class and Status|editor=Mey, Jacob|title = Concise Encyclopedia of Pragmatics|publisher=Elsevier|year=2009|isbn=978-0-08-096297-9|page=953|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA953|pages=953}}</ref> је друштвена класа која се састоји од [[богат|богатих]]их, богато-рођених, моћних или комбинација ова три. Они обично имају највећу политичку моћ. У неким земљама, само богатство је довољно да дозволи човеку улаз у вишу класу. У другим, једино људи који су рођени или удати/ожењени за припадника одређене аристократске крви, сматрани су члановима више класе, а они који зараде велико богатство обртањем новца, аристократе гледају попреко као на [[новопечен богаташ|новопечене богаташе]]. <ref>The Random House Dictionary of the English Language, "nouveau riche French Usually Disparaging. a person who is newly rich", 1969, Random House</ref> У Уједињеном Краљевству, на пример, више класе чине аристократе и краљевићи, где богатство игра мање битну улогу у класном статусу. Многе аристократске титуле имају позиције повезане са њима, као носилац титуле(на пример роф од Бристола) и његова породица који су старатељи куће, али не и власници. Многи од ових захтевају високе трошкове, па је богатство обично неопходно. Многи аристократски племићи и њихове куће су део државе, у власништву су и вођени су од стране носиоца титула са новцем добијем од пореза на земљу и осталих извора богатства. Међутим, у Сједињеним Америчким Државама, где нема аристократије и краљевића, а статус више класе имају екстремно богати такозвани "супер-богати", мада тамо има и оних са дугогодишњим породичним богатством, који гледају попреко на оне који су новац зарадили у послу, борби између новог и старог новца.

Виша класа генерално садржи најбогатије или два процента читаве популације. Чланови више класе су обично рпђени у њој и одликују се огромном количином богатства која се преноси с генерације на генерацију у облику поседа. <ref>{{cite book|author=Akhbar-Williams, Tahira|chapter=Class Structure|editor=Smith, Jessie C.|title = Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1|publisher=ABC-CLIO|year=2010|isbn=978-0-313-35796-1|page=322|url=https://books.google.com/books?id=10rEGSIItjgC&pg=PA322|pages=322}}</ref>