Друштвена класа — разлика између измена

Тачне дефиниције класе, односно њихова подела у појединим друштвима, често зависи од специфичних географских, економских, културних и других околности појединог друштва, али и о [[идеологија|идеологији]] појединих аутора који су се бавили том темом.

Додатни проблем код одређивања класа јесте тај што је велики део данашњег света прихватио [[егалитаријанство|егалитаријанске]] принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требало да постоје никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мерама избрисати све друштвене разлике.

Најчешћа и најједноставнија подела друштва на класе јесте подела на класу људи који имају и класу људи који немају моћ, при чему се они који имају моћ називају [[елита|елитом]] или [[владајућа класа|владајућом класом]], док се они који немају моћ називају [[потлачена класа|потлаченом класом]]. У најранијим и најпримитивнијим друштвима моћ је произлазила из супериорне физичке снаге, односно старости која је са собом доносила животно искуство, а самим тиме ауторитет.

}}

Марксисти објашњавају историју “цивилизованих” друштава кроз класни [[рат класа]] између оних који контролишу производњу и оних који производе добра или услуге у друштву. У марксистичком погледу на [[капитализам]], ово је сукоб између [[буржоазије]] и пролетеријата. За марксисте класни антагонизам је укорењен у проблему да контрола над друштвеном производњом подразумева контролу над класом која производи добра - у капитализму то је [[експлоатација радника]] од стране буржоазије.<ref name="autogenerated1943">Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943). стр. 231.</ref>

Штавише, у земљама где су се модерне цивилизације потпуно развиле, формирана је нова класа буржоазије.<ref name="autogenerated1943"/> Индустријска војска радника под контролом капиталиста захтева, као и права војска, официре(менаџере) и нареднике (надзорнике) који надгледају посао уместо капиталисте.<ref>Karl Marx. ''Capital: An Analysis of Capitalist Production'', Volume 1; Moscow; (1959). стр. 332.</ref>

Виша класа <ref name="Brown-2009-953">{{Cite book|author=Brown, D.F.|chapter=Social class and Status|editor=Mey, Jacob|title = Concise Encyclopedia of Pragmatics|publisher=Elsevier|year=2009|isbn=978-0-08-096297-9|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA953|pages=953}}</ref> је друштвена класа која се састоји од [[богат]]их, богато-рођених, моћних или комбинација ова три. Они обично имају највећу политичку моћ. У неким земљама, само богатство је довољно да дозволи човеку улаз у вишу класу. У другим, једино људи који су рођени или удати/ожењени за припадника одређене аристократске крви, сматрани су члановима више класе, а они који зараде велико богатство обртањем новца, аристократе гледају попреко као на [[новопечен богаташ|новопечене богаташе]]. <ref>The Random House Dictionary of the English Language, "nouveau riche French Usually Disparaging. a person who is newly rich", 1969, Random House</ref> У Уједињеном Краљевству, на пример, више класе чине аристократе и краљевићи, где богатство игра мање битну улогу у класном статусу. Многе аристократске титуле имају позиције повезане са њима, као носилац титуле(на пример роф од Бристола) и његова породица који су старатељи куће, али не и власници. Многи од ових захтевају високе трошкове, па је богатство обично неопходно. Многи аристократски племићи и њихове куће су део државе, у власништву су и вођени су од стране носиоца титула са новцем добијем од пореза на земљу и осталих извора богатства. Међутим, у Сједињеним Америчким Државама, где нема аристократије и краљевића, а статус више класе имају екстремно богати "супер-богати", мада тамо има и оних са дугогодишњим породичним богатством, који гледају попреко на оне који су новац зарадили у послу, борби између новог и старог новца.

Виша класа генерално садржи најбогатије или два процента читаве популације. Чланови више класе су обично рпђени у њој и одликују се огромном количином богатства која се преноси с генерације на генерацију у облику поседа. <ref>{{citeCite book|author=Akhbar-Williams, Tahira|chapter=Class Structure|editor=Smith, Jessie C.|title = Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1|publisher=ABC-CLIO|year=2010|isbn=978-0-313-35796-1|url=https://books.google.com/books?id=10rEGSIItjgC&pg=PA322|pages=322}}</ref>

Средња класа је најразноврснија од ове три класе, група људи у савременом друштву који су у социо-економском смислу између ниже и више класе. <ref>{{cite book|chapter=Middle class|editor=Stearns, Peter N.|title = Encyclopedia of social history|publisher=Taylor & Francis|year=1994|isbn=978-0-8153-0342-8|page=621|url=https://books.google.com/books?id=kkIeyCEedrsC&pg=PA621|pages=621}}</ref> Пример контекста овог израза је то да у Сједињеним Америчким Државама, средња класа се примњује веома широко и укључује људе који би негде другде били сматрани [[радничка класа|радничком класом]]. Радници средње класе понекад се зову "[[бели оковратник|бели оковратници]]".

Радничка класа је понекад одвојена на оне који су запослени али им недостаје финансијска сигурност ("[[радно сиромаштво]]") и на [[подкласа|подкласу]] - они који су дуже време [[незапослен]]и или [[бескућник|бескућници]], нарочито они који примају [[социјална помоћ|социјалну помоћ]] од [[држава|државе]]. Ово је аналогно Марксистичком термину "[[лумпенпролетеријат]]".

Социоекономска класа има широко обухватне ефекте. Може да утиче на то у коју ће школу неко ићи, на здравље, послове који су доступни, за кога ће се удати и на третман од стране полиције и суда. <ref>{{Cite journal|last=Escarce|first=José J.|date=October 2003|title = Socioeconomic Status and the Fates of Adolescents|journal=Health Services Research|volume=38|issue=5|pages=1229–1234|doi=10.1111/1475-6773.00173|issn=0017-9124|pmc=1360943|pmid=14596387|pages=1229–1234}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Wilbur|first=Tabitha G.|last2=Roscigno|first2=Vincent J.|date=2016-08-31|title = First-generation Disadvantage and College Enrollment/Completion|url=http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/2378023116664351|journal=Socius|language=en|volume=2|pages=2378023116664351|doi=10.1177/2378023116664351|issn=2378-0231|pages=2378023116664351}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Buchmann|first=Claudia|last2=DiPrete|first2=Thomas A.|date=2016-06-23|title = The Growing Female Advantage in College Completion: The Role of Family Background and Academic Achievement|url=https://doi.org/10.1177/000312240607100401|journal=American Sociological Review|language=en|volume=71|issue=4|pages=515–541|doi=10.1177/000312240607100401|pages=515–541}}</ref><ref>{{Cite journal|last=DiMaggio|first=Paul|date=1982|title = Cultural Capital and School Success: The Impact of Status Culture Participation on the Grades of U.S. High School Students|jstor=2094962|journal=American Sociological Review|volume=47|issue=2|pages=189–201|doi=10.2307/2094962|pages=189–201}}</ref><ref>{{Cite bookharvnb|title=Unequal childhoods: Class, race, and family life.|last=Laureau|first=A.|publisher=Univ of California Press|year=2011|isbn=|location=|pagespp=}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hurst|first=Allison L.|date=2009|title = The Path to College: Stories of Students from the Working Class|jstor=41658872|journal=Race, Gender & Class|volume=16|issue=1/2|pages=257–281}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Grodsky|first=Eric|last2=Riegle-Crumb|first2=Catherine|date=2010-01-01|title = Those Who Choose and Those Who Don’t: Social Background and College Orientation|url=http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0002716209348732|journal=The Annals of the American Academy of Political and Social Science|language=en|volume=627|issue=1|pages=14–35|doi=10.1177/0002716209348732|issn=0002-7162|pages=14–35}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.jstor.org/stable/10.7758/9781610448550|title = A Pound of Flesh: Monetary Sanctions as Punishment for the Poor|last=Harris|first=Alexes|date=2016|publisher=Russell Sage Foundation|isbn=9780871544612|doi=10.7758/9781610448550}}</ref>

Друштвена класификација такође може да одреди спортске активности у којима такве класе учествују. Сугерише се да они из горње друштвене класе чешће учествују у спортским активностима, док је за нижу класу мање вероватно да ће учествовати у спортовима. У сваком случају, особе из више класе обично не учествују у спортовима који се везују за нижу класу. <ref>{{Cite journal|last=Wilson|first=Thomas C.|year=2002|title = The Paradox of Social Class and Sports Involvement|url=|journal=International Review for the Sociology of Sport|volume=37|pagesvia=5–16|viapages=5–16}}</ref>

Социјална класа има упечатљив утицај на образовне могућности. Не само да су родитељи који припадају горњој класи у могућности да пошаљу своју децу у елитне школе које важе за боље од осталих, већ су и у многим местима државне школе за децу горње класе много квалитетније oдод државних школа за децу из нижих класа. <ref>Jonathan Kozol, ''Savage Inequalities'', Crown, 1991</ref><ref>{{cite book|authorlast=McDonough, |first=Patricia M.|title = Choosing colleges: how social class and schools structure opportunity|publisher=SUNY Press|year=1997|isbn=978-0-7914-3477-2|pages=1–2|url=https://books.google.com/books?id=PHdy8ql2mM4C&pg=PA1|pages=1–2}}</ref><ref>{{cite book|authors=Shin, Kwang-Yeong & Lee, Byoung-Hoon|chapter=Social class and educational opportunity in South Korea|editors=Attewell, Paul & Newman, Katherine S.|title = Growing gaps: educational inequality around the world|publisher=Oxford University Press|year=2010|isbn=978-0-19-973218-0|page=105|url=https://books.google.com/books?id=tqf8ShfYk_YC&pg=PA105|pages=105}}</ref><ref>{{Cite book|authors=McNamee, Stephen J. & Miller, Robert K.|title = The meritocracy myth|publisher=Rowman & Littlefield|year=2009|isbn=978-0-7425-6168-7|page=199|url=https://books.google.com/books?id=6szZEsV-dDEC&pg=PA199|pages=199}}</ref><ref>{{cite book|authors=Thomas, Scott L. & Bell, Angela|chapter=Social class and higher education: a reorganization of opportunities|editor=Weis, Lois|title = The Way Class Works: Readings on School, Family, and the Economy|publisher=Taylor & Francis|year=2007|isbn=978-0-415-95707-6|page=273|url=https://books.google.com/books?id=sj1HCJaRkHMC&pg=PA273|pages=273}}</ref><ref>{{cite book|authors=Sacks, Peter|title = Tearing down the gates: confronting the class divide in American education|publisher=University of California Press|year=2007|isbn=978-0-520-24588-4|pages=112–114|url=https://books.google.com/books?id=EE-m0ZwjuqsC&pg=PA112|pages=112–114}}</ref> Мањак добрих школа је један од фактора који подстиче класу да се дели по генерацијама.

Припадност друштвеној класи има значајан утицај на физичко здравље и могућност да се прими адекватна [[медицинска нега]], као и на [[исхрана|исхрану]] и [[животни век]] саме особе. <ref>{{cite book|authorlast=Barr, |first=Donald A.|title = Health disparities in the United States: social class, race, ethnicity, and health|publisher=JHU Press|year=2008|isbn=978-0-8018-8821-2|pages=1–2|url=https://books.google.com/books?id=US21MlGw3-IC&pg=PA1|pages=1–2}}</ref><ref>{{cite book|authorlast=Gulliford, |first=Martin|chapter=Equity and access to health care|editors=Gulliford, Martin & Morgan, Myfanwy|title = Access to health care|publisher=Psychology Press|year=2003|isbn=978-0-415-27546-0|page=39|url=https://books.google.com/books?id=mOXP05u5alAC&pg=PA39|pages=39}}</ref><ref>{{cite book|authorlast=Budrys, |first=Grace|title = Unequal Health: How Inequality Contributes to Health Or Illness|publisher=Rowman & Littlefield|year=2009|isbn=978-0-7425-6507-4|pages=183–184|url=https://books.google.com/books?id=kUSM_kCNsSAC&pg=PA183|pages=183–184}}</ref>

Људи из ниже класе имају широк спектар здравствених проблема као резултат њиховог економског статуса. <ref>Simandan, D., 2018. Rethinking the health consequences of social class and social mobility. Social Science & Medicine.

https://doi.org/10.1016/j.socscimed.2017.11.037</ref> Упркос томе што могу да доживе много више здравствених проблема, они не могу да користе здравствену негу толико често, а и када то раде, нега је лошијег квалитета. Породице ниже класе имају већу стопу [[смртност одојчади|смртности одојчади]], [[Рак (болест)|рака]], [[кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларних болести]] и физичких повреда. Поред тога, сиромашни људи често раде у много опаснијим условима, али генерално имају много мање (ако уопште и имају) здравственог осигурања, у поређењу са радницима средње и више класе. <ref>{{cite book|author=Liu, William Ming|title = Social Class and Classism in the Helping Professions: Research, Theory, and Practice|publisher=SAGE|year=2010|isbn=978-1-4129-7251-2|page=29|url=https://books.google.com/books?id=4IbVbxXisUgC&pg=PA29|pages=29}}</ref>

Услови за нечији посао знатно варирају у зависности од класе. Они из средње-горње класе и средње класе уживају већу слободу у свом занимању. Обично су више поштовани, уживају више разноликости и могу да покажу више ауторитета. <ref>{{Cite journal|last=Maclean|first=Mairi|last2=Harvey|first2=Charles|last3=Kling|first3=Gerhard|date=2014-06-01|title = Pathways to Power: Class, Hyper-Agency and the French Corporate Elite|url=https://dx.doi.org/10.1177/0170840613509919|journal=Organization Studies|language=en|volume=35|issue=6|pages=825–855|doi=10.1177/0170840613509919|issn=0170-8406|pages=825–855}}</ref> Они у нижој класи имају тенденцију да се више осећају отуђени и мање задовољни. Физички услови радног места се знатно разликују између класа. Док у средњој класи радници могу да ,,пате„пате од отуђења“ или да буду ,,мање„мање задовољни послом", плави оковратници су више способни да трпе отуђење, честу рутину, раде под условима очигледне опасности по здравље, повреда па чак и смрт. <ref>{{cite book | last = Kerbo | first = Herald | title = Social Stratification and Inequality | publisher = The McGraw-Hill Companies Inc. | year = 1996 | location = New York | pages |id=ISBN 231–233 | isbn =0-07-034258-X |pages=231–233}}</ref>

Недавна студија Уједињеног Краљевства предложила је да "стаклени под" постоји у британском друштву који спречава оне који су мање способни, а који долазе из богатијих средина, да се спусте са друштвене лествице. Ово је због чињенице да они из богатијих средина имају више могућности на располагању. Заправо, чланак показује да мање способна, богатија деца имају 35% већу шансу да добро зарађују него бистра сиромашна деца. <ref>{{cite web|last1=Social Mobility and Child Poverty Commission|title = New research exposes the 'glass floor' in British society|url=https://www.gov.uk/government/news/new-research-exposes-the-glass-floor-in-british-society|website=www.gov.uk|accessdate=2015-09-22}}</ref>

Маркс је веровао да су експлоатација и сиромаштво, нераздвојиви од капитализма, били већ постојећи облик класног сукоба. Маркс је веровао да ће радници са платама морати да се [[побуна|побуне]] како би остварили [[равноправна расподела богатства|равноправнију расподелу богатства]] и политичке моћи. <ref>{{cite book|authorlast=Streeter, |first=Calvin L.|chapter=Community|editor=Mizrahi, Terry|title = Encyclopedia of social work, Volume 1|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-530661-3|page=352|url=https://books.google.com/books?id=aF-Mpm9JDogC&pg=PA352|pages=352}}</ref><ref>{{cite book|authorlast=Hunt, |first=Stephen|chapter=class conflict|editors=Ritzer, George & Ryan, J. Michael|title = The Concise Encyclopedia of Sociology|publisher=John Wiley & Sons|year=2011|isbn=978-1-4051-8353-6|page=66|url=https://books.google.com/books?id=Dz4wU64f_JYC&pg=PA66|pages=66}}</ref>

== Однос између етничке припадности и класе ==

* {{Cite book|author=BrownAkhbar-Williams, D.F.Tahira|chapter=SocialClass class and StatusStructure|editor=MeySmith, JacobJessie C.|title = Concise Encyclopedia of PragmaticsAfrican American Popular Culture, Volume 1|publisher=ElsevierABC-CLIO|year=20092010|isbn=978-0-08313-09629735796-91|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C10rEGSIItjgC&pg=PA953PA322|pages=953322}}