Kredit — разлика између измена

legalan, formalan Ii dostupan široj grupi ljudi koji se ne poznaju.<ref name="ALI">{{cite journal|last=Simkovic|first=Michael|title=What Can We Learn from Credit Markets?|journal=Proceedings of the 93rd Annual Meeting of the American Law Institute|date=2016|ssrn=2782844}}</ref>

Obezbeđeni resursi mogu biti finansijski ([[ugovor o zajmu]]), ili u vidu dobara ili usluga (korisnički kredit). Kredit obuhvata bilo koji oblik odloženog plaćanja.<ref>{{Cite book|last=O'Sullivan | first = Arthur | authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | first2 = Steven M. |last2=Sheffrin| title = Economics: Principles in Action | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2003| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458 |id=ISBN 0-13-063085-3|pages=512}}</ref> Kredit daje kreditor, koji se takođe naziva Ii zajmodavac, a prihvata dužnik, koji se takođe naziva Ii zajmoprimac.

Reč kredit je prvi put korišćena u engleskom jeziku 1520. Godinegodine. Izraz je nastao “iz francuskog jezika credit u srednjem veku (15. vek) koji je značio verovanje, poverenje, iz italijanskog credio, iz latinskog creditum “zajam, stvar koja je poverena drugoj osobi”, iz prošlog participa reči credere (vertovati). Komercialno značenje reči kredit je originalno iz engleskog jezika (kreditor 15. vek). Izraz “kreditna unija” je prvi put korišćen 1881. Godinegodine u američkom engleskom; izraz “kreditni rejting” je prvi put korišćen 1958. Godinegodine.<ref>{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=credit |title=Credit |author=<!--Not stated--> |date= |website=www.etymonline.com |publisher= Online Etymology Dictionary|access-date = 17. 5. 2017.|quote=}}</ref>

Bankarski kredit čini najveći deo postojećih kredita. Tradicionalno viđenje banaka kao posrednika između zajmodavca Ii zajmoprimca je nepravilan. Moderno bankarstvo je sastavljeno od kreiranja kredita.<ref>{{Cite web|url=http://www.bankofengland.co.uk/publications/Documents/quarterlybulletin/2014/qb14q102.pdf|title=Bank of England Quarterly Bulletin 2014 Q1 - Money Creation in the Modern Economy|last=|first=|date=|website=|publisher=|access-date=}}</ref> Kredit se sastoji iz dva dela, kredit ([[novac]]) i njegov odgovarajući dug, koji zahteva povraćaj uz [[kamata|kamatu]]. Većina (97% do decembra 2013. godine <ref>{{Cite web|url=http://www.bankofengland.co.uk/publications/Documents/quarterlybulletin/2014/qb14q102.pdf|title=Bank of England Quarterly Bulletin 2014 Q1: Money Creation in the Modern Economy|last=|first=|date=|website=|publisher=|access-date=}}</ref>) novca u ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva je stvoreno putem kredita. Kad banka daje kredit (tj. daje pozajmicu), ona upisuje negativnu stavku u pasivi svog bilansa stanja, ali i istu pozitivnu stavku u aktivi; aktiva predstavlja priliv prihoda od otplate kredita (plus kamata) od kreditno sposobnog pojedinca. Kada je dug u potpunosti isplaćen, kredit i dug više ne postoje, i ne postoji ni taj novac više u ekonomiji. U međuvremenu, zajmoprimac dobija pozitivan priliv novca (koji se koristi za kupovinu nečega kao što je nprna primer kuća) ali takođe ekvivalentnu negativnu obavezu koja treba da se isplati banci u toku trajanja kredita. Većina ostavrenih kredita se koristi za kupovinu zemlje Ii nekretnine, što stvara inflaciju na ovim tržištima, koja je glavni pokretač ekonomskog ciklusa.

Kada banka da kredit, ona efektivno duguje novac sebi. Ako banka dozvoli previše kredita (onim zajmoprimcima koji nisu u mogućnosti da taj kredit vrate), banka će postati nesolventna, imaće veće obaveze od potraživanja. Materijalno beznačajna je činjenica da banka ni u jednom trenutku nije imala novac za pozajmicu – licenca banke dozvoljava banci da izda kredit – ali ono što je bitno je da su ukupna potraživanja banke budu veća od njenih obaveza i da on drži dovoljno likvidne aktive – kao što je gotovinski novac – da ispuni svoje obaveze prema dužnicima. Ukoliko to ne uradi ona je izložena riziku [[stečaj]]a.

Kretanja finansijskog [[kapital]]a obično zavise ne samo od transfera kredita već i od transfera kapitala.<ref name="ALI" /> Globalno kreditno tržište je tri puta veće od ukupnog globalnog kapitala. Kredit u suštini zavisi od reputacije ili kreditne sposobnosti lica koje preuzima odgovornost za sredstva. Kreditom se takođe trguje na [[Финансијска тржишта|finansijskim tržištima]]. Najčistiji oblik takvog tržišta je tržište razmene neisplaćenih kredita, to je sutštinski tržište trgovine kreditima i u osiguranju kredita. Razmena neisplaćenog kredita predstavlja cenu po kojoj svaka od strana razmeni [[Ризик|rizik]] – prodavac te zaštite preuzima rizik nesiplaćenog kredita uz plaćanje naknade, koja se obično obeležava baznim poenima (jedan bazni poen iznosi 1/100 [[Проценат|procenata]]) fiktivnog iznosa na koji se poziva, dok kupac zaštite plaća premiju i ukoliko osnovna obaveza (pozajmica, [[Обвезница|obveznica]] ili druga vrsta potraživanja) ne bude isplaćena, prenosi to potraživanje na prodavca zaštite i prima od prodavca nominalnu vrednost ( to jest celokupnu obavezu).

Postoji viša vrsta kredita uključujući, ali se ne ograničavajući na kredite banke, komercijalne kredite, potrošačke kredite, investicione kredite, međunarodne kredite, državne kredite Ii kredite za nekretnine.