Средином [[1964]]. године у [[Париз]]у у стану [[Јован Бркић|Јована Бркића]], који се налазио у елитном кварту француске престонице основана је српска тајна завереничка организација под називом ''Крмчија''. Молитву уочи овог оснивачког скупа одржао је свештеник [[Стојиљко Кајевић]]. Оснивачком скупу је присуствовало 24 завереника који су седели за великим гостинским столом. На самом челу стола је седео [[Андрија Лончарић]], а са његове леве и десне стране седели су капетан [[Вељко Реметић]] и принц [[Михаило Петровић Његош|Михајло Петровић]]. Иза њих, стајала су шесторица најмлађих завереника. Андра ЛончаревићЛончарић је затим одржао краћи говор чиме је отворио овај тајни састанак. Тајно удружење је основано као одговор на ликвидацију од стране УДБЕ у емиграцији краљевског официра и четничког команданта Млавског корпуса [[Синиша Оцокољић|Синише Оцокољића]]. У начелу на овом тајном скупу постигнут је договор да Крмчија треба да спроводи следеће задатке:
* Политичка борба против Комунистичке Југославије.
Ред 16:
* Регрутовање младих људи за своје циљеве.
Програм и рад Крмчије био је сличан програму [[Црна рука|Црне руке]] и комитских организација. Међу млађим члановима највише се истакао млади свештеник Стојиљко Кајевић, кога су прво прихватили Андрија ЛончаревићЛончарић и пуковник [[Велимир Пилетић]]. Током јесени [[1964]]. године руководство Крмчије донело је одлуку да своју организацију и активности прошире на [[Сједињене Америчке Државе]] и [[Канада|Канаду]]. У Западној Европи је било исувише ризично спроводити били какве акције, јер је било доста присталица левичарског покрет. САД су тада биле изузетно погодне за антикомунистичке акције и важиле су за водећу земљу у борби против комунизма. По доласку у Америку свештеника Стојиљка Кајевића прима владика Дионисије, који се налазио на челу одвојеног дела српске цркве. У почетку Кајевић је обезбеђивао средства за рад Крмчије у [[Париз]]у, да би по налогу Андрије Лончарића приступио оснивању тајне завереничке организације на тлу Северне Америке. Оснивачки скуп одржан је [[26. август|26. августа]] [[1966]]. године, који је одржан у једном мотелу недалеко од [[Питсбург]]а. Скупу је присуствовало 36 особа и одржан је под званичним називом „Библијски семинар“. Донета је одлука да ново име организације буде ''Српски ослободилачки покрет Отаџбина – СОПО''. Главни задатак СОПО-а је био да поред пропагандне делатности припреме и бомбашке нападе на југословенска дипломатска предстваништва у државама Европе и Америке.
