Друштвена класа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
| image3 = Bell telephone magazine (1922) (14569859438).jpg|width3=1232|height3=1376
| image4 = Dante Gabriel Rossetti - The Bower Garden.jpg|width4=1390|height4=2000
| footer = Из горњег левог угла према доњем десном или од горе ка надоле (мобилни телефон): [[самурај|самурај]] и његов слуга, 1846. године; Удвари Трговац робовима, насликао [[Геза Удвари|Геза Удвари]], непознат датум; [[батлер|батлер]] спрема телефонски позив, 1922. година; Башта Бавер, насликао [[Данте Габриел Розети]], 1859. године
}}
'''Друштвена класа''' је појам који приликом описивања неког [[друштво|друштва]] означава [[хијерархија|хијерахијску]] поделу између [[појединац]]а и [[друштвена група|друштвених група]].
Ред 14:
Додатни проблем код одређивања класа јесте тај што је велики део данашњег света прихватио [[егалитаријанство|егалитаријанске]] принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требало да постоје никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мерама избрисати све друштвене разлике.
 
'''Социјалне класе''' су скуп субјективно дефинисаних концепата у [[социјална наука|социјалној науци]] и [[политичка теорија|полититичкој теорији]] заснованих на моделу [[социјална подела|социјалних подела]] у коме су људи подељени у различите [[хијерархија|хијерархијске]] социјалне категорије; <ref>{{citeCite book |author=Grant, J. Andrew |chapter=class, definition of |editor=Jones, R.J. Barry |title = Routledge Encyclopedia of International Political Economy: Entries A-F |publisher=Taylor & Francis |year=2001 |isbn=978-0-415-24350-6 |page=161 |url=https://books.google.com/books?id=a29qBofx8Y8C&pg=PA161|pages=161}}</ref> најчешће су то [[виша класа|више]], [[средња класа|средње]] и [[нижа класа|ниже класе]].
 
"Класа" је предмет анализе многих [[социолог|социолога]]а, [[политички научник|политичких научника]], [[антрополог|антрополога]]а и [[социјални историчар|социјалних историчара]]. Међутим, не постоји прецизна дефиниција класе и термин некада може имати потпуно супротно значење. У највећој употреби, термин социјална класа је обично синоним за [[социоекономска|социоекономску]] класу, дефинисану као људи који имају исти економски, културни, политички или образовни статус, нпр. "[[радничка класа|радничка класа]]". <ref>Princeton University. [http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=social+class&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o8=1&o1=1&o7=&o5=&o9=&o6=&o3=&o4=&h=0 "Social class"]. WordNet Search 3.1. Retrieved on: 2012-01-25.</ref> Међутим, академски социјална класа и социоекономски статус имају релативно стабилну, социокултурну позадину и последње приказивање социјалне и економске ситуације било је променљиво током времена. <ref>{{cite journal |url=https://dx.doi.org/10.3102/0013189X14528373 |authors=Rubin, M., Denson, N., Kilpatrick, S., Matthews, K. E., Stehlik, T., & Zyngier, D. |year=2014 |title = "I am working-class": Subjective self-definition as a missing measure of social class and socioeconomic status in higher education research |work=Educational Researcher |volume=43 |pages=196–200 |doi=10.3102/0013189X14528373|pages=196–200}}</ref>
 
Прецизне мере које одређују социјалну класу у друштву су варирале током времена. [[Карл Маркс|Карл Маркс]] је је мислио да је "класа" дефинисана односом према [[средство производње|средствима производње]] ([[однос произвдоње|односи производње]]). Његово једноставно схватање класе у модерном [[капиталистичко друштво|капиталистичком друштву]] јесте [[пролетеријат|пролетеријат]] , они који раде, али не поседују средства производње; као и [[буржоазија|буржоазија-они]] који улажу и живе од добити коју ствара пролетеријат. Ово се разликује од виђења класе социолога [[Макс Вебер|Макса Вебера]], који тврди да је "класа" одређена економском позицијом, супротно од [[социјални статус|социјалног статуса]] или положаја који су одређени друштвеним престижом више него само једноставним односима производње. <ref>Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters,. ppстр. 37–58.</ref> Термин "класа" етимолошки долази из латинског , где је био употребљиван од стране [[попис|пописа]]а за разврставање грађана по богатству како би се утврдило обавезно служење војног рока. <ref>{{cite book |author=Brown, D.F. |chapter=Social class and Status |editor=Mey, Jacob |title = Concise Encyclopedia of Pragmatics |publisher=Elsevier |year=2009 |isbn=978-0-08-096297-9 |page=952 |url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA952|pages=952}}</ref>
 
У класном 18. веку, термин „класе“ почиње да замењују класификације попут [[имање|имања]], [[положај|положаја]]а и [[сталеж|сталежа]]а као примарна средства за организацију друштва у оквиру хијерархијске поделе. Ово је произвело значајан општи пад који се приписује наследним карактерима и значајно повећање богатства и [[приход|прихода]]а као индикатора (онај који доказује нешто) позиција у друштвеној хијерархији. <ref>{{cite book |chapter=Class, Social |editor=Kuper, Adam |title = The social science encyclopedia|publisher=Taylor & Francis |year=2004 |isbn=978-0-415-32096-2 |page=111 |url=https://books.google.com/books?id=2oES3pJufP4C&pg=PA111|pages=111}}</ref><ref>{{cite book |authorlast=Penney, |first=Robert |chapter=Class, social|editors=Christensen, Karen & Levinson, David |title = Encyclopedia of community: from the village to the virtual world, Volume 1 |publisher=SAGE |year=2003 |isbn=978-0-7619-2598-9 |page=189 |url=https://books.google.com/books?id=t1geOjQ6R0MC&pg=PA189|pages=189}}</ref>
 
== Поделе класа ==
Ред 33:
 
== Историја ==
[[FileДатотека:Burmese nobles.JPG|thumb|[[Бурман|Бурмански]]ски племићи и слуге]]
 
Историјски, друштвена класа и понашање су били некада прописани законом. На пример, дозвољени стил облачења је био строго одређен; раскошно облачење било је за високе положаје у друштву и [[аристократија|аристократију]], док су [[стари закон]]и утврђивали облачење и накит који су одговарајући за [[друштвени положај]] те особе.
Ред 82:
 
==== Виша класа ====
[[FileДатотека:Troisordres.jpg|thumb|upright|Слика која симболично приказује три реда феудалног друштва у Европи непосредно пре [[Француска револуција|Француске револуције]], која показује сеоски трећи сталеж који носи свештенство и племство]]
 
Виша класа <ref name="Brown-2009-953">{{Cite book|author=Brown, D.F.|chapter=Social class and Status|editor=Mey, Jacob|title = Concise Encyclopedia of Pragmatics|publisher=Elsevier|year=2009|isbn=978-0-08-096297-9|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA953|pages=953}}</ref> је друштвена класа која се састоји од [[богат]]их, богато-рођених, моћних или комбинација ова три. Они обично имају највећу политичку моћ. У неким земљама, само богатство је довољно да дозволи човеку улаз у вишу класу. У другим, једино људи који су рођени или удати/ожењени за припадника одређене аристократске крви, сматрани су члановима више класе, а они који зараде велико богатство обртањем новца, аристократе гледају попреко као на [[новопечен богаташ|новопечене богаташе]]. <ref>The Random House Dictionary of the English Language, "nouveau riche French Usually Disparaging. a person who is newly rich", 1969, Random House</ref> У Уједињеном Краљевству, на пример, више класе чине аристократе и краљевићи, где богатство игра мање битну улогу у класном статусу. Многе аристократске титуле имају позиције повезане са њима, као носилац титуле(на пример роф од Бристола) и његова породица који су старатељи куће, али не и власници. Многи од ових захтевају високе трошкове, па је богатство обично неопходно. Многи аристократски племићи и њихове куће су део државе, у власништву су и вођени су од стране носиоца титула са новцем добијем од пореза на земљу и осталих извора богатства. Међутим, у Сједињеним Америчким Државама, где нема аристократије и краљевића, а статус више класе имају екстремно богати "супер-богати", мада тамо има и оних са дугогодишњим породичним богатством, који гледају попреко на оне који су новац зарадили у послу, борби између новог и старог новца.
Ред 95:
 
==== Нижа класа ====
[[FileДатотека:Camden NJ poverty.jpg|thumb|right|upright=1.15|Најнижи ред радне класе у Америци, [[подкласа|подкласа]], често живи у урбаним срединама са ниским квалитетом [[цивилна услуга|цивилних услуга]]]]
{{Main|Working class |Proletariat}}
 
Ред 145:
 
== Однос између етничке припадности и класе ==
[[FileДатотека:Elizaveta with Black Servant by Grooth (1743, Hermitage).jpg|thumb|upright|Коњички портрет [[Јелисавета I Петровна|руске царице Елизабете]] са слугом]]
 
[[раса|Раса]] и друге групације великих размера такође могу утицати на класни положај. Удруживање појединих етничких група са класним статусима је уобичајено у многим друштвима. Као резултат освајања или унутрашње етничке диференцијације, владајућа класа је често етнички хомогена и одређене расе или етничке групе у неким друштвима су законито или уобичајено ограничене на заузимање одређених положаја у класи. Које ће етничке припадности припадати вишој или нижој класи зависи од друштва до друштва.
Ред 155:
 
== Литература ==
* {{Cite book |author=Akhbar-WilliamsGrant, TahiraJ. Andrew |chapter=Classclass, definition of Structure|editor=SmithJones, Jessie CR.J. Barry |title = Routledge Encyclopedia of AfricanInternational AmericanPolitical PopularEconomy: Culture,Entries VolumeA-F 1|publisher=ABC-CLIOTaylor & Francis |year=20102001|isbn=978-0-313415-3579624350-16 |url=https://books.google.com/books?id=10rEGSIItjgCa29qBofx8Y8C&pg=PA322PA161|pages=322161}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Akhbar-Williams, Tahira|chapter=Class Structure|editor=Smith, Jessie C.|title = Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1|publisher=ABC-CLIO|year=2010|isbn=978-0-313-35796-1|url=https://books.google.com/books?id=10rEGSIItjgC&pg=PA322|pages=322}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Brown, D.F.|chapter=Social class and Status|editor=Mey, Jacob|title = Concise Encyclopedia of Pragmatics|publisher=Elsevier|year=2009|isbn=978-0-08-096297-9|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA953|pages=953}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Williams| first = Brian | authorlink = |last2=Sawyer|first2=Stacey C. |last3=Wahlstrom|first3=Carl M. |year=2005| title = Marriages, Families & Intimate Relationships | publisher = Pearson | location = Boston, MA | id = 0-205-36674-0}}