Палата са октогоном (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje |
|||
Ред 23:
Положај и организација Наисуса у античко доба била је условљена расположивим површинама за изградњу насеља у средишњем делу Нишке котлине. Ондашњим градитењима, за образовао и развијао античког град на раскрсници важних балканских путних праваца, као најповољнија локација указао се меандар реке Нишаве, због лакшег повезивање леве и десне обале, реке, али бољих могућности за одбрану града. Као посебно интересантна топографска позиција за античке градидетеље била је десна обали Нишаве, јер је у односу на друге делове котлине била пространа, равна и погоднија за заснивање насеља и некропола (можда утврђења).<ref>Ј. Ћирић, Прилог историјско-географском проучавању локације Ниша, Нишкизборник 1, Ниш 1974, 28 – 29;</ref><ref>М. Костић, ''Нишка котлина'', Ниш (1967). стр. 296.</ref>
На основу расположиве археолошке, историјске и епиграфске грађе у развоју градског насеља Наис, могу се издвојити:
За Наисус као град у раноримском периоду ''влада мишљење да градском насељу на десној обали Нишаве претходи мање домородачко село (vicus) и да је то било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини''.''П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976, стр. 49.''
;Касноримски период
У овом периоду Наисус је познат и као град позне антике.{{напомена|Досадашња археолошка истраживања у нишкој тврђави вршена су на малим површинама и нису одговорила на многа питања у вези са настанком и организацијом најстаријег римског насеља, док се са нешто више података може расправљати о изгледу позноантичког града.}} Вероватно да је у том периоду изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе. Ови радови могли су се догодити најраније у време Диоклецијана (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (30—337).<ref> П. Петровић, Ниш у античко доба; Idem, Inscriptions de la Mesie Supérieure, IV, Beograd 1979 (=IMS IV)</ref><ref>П. Петровић, Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији, (ед. Д. Срејовић), Галерија САНУ, књ. 73, Београд 1993, стр. 57 – 81.</ref>
== Положај, пространство и изглед ==
| |||