Божидар Максимовић — разлика између измена

'''Божидар Максимовић''' ([[Кнић]], [[1. март]] [[1886]] — [[Београд]], [[18. јул]] [[1969]]) је био српски и југословенски политичар, министар унутрашњих дела 1924—1927, просвете 1929—1932, правде 1932, без портфеља 1932, опет министар правде 1932—1934. и опет министар просвете 1939—1940.

 

Рођен је у селу [[Кнић]]у поред [[Крагујевац|Крагујевца]], у свештеничкој породици. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Правни факултет у Београду. Као гимназијалац био је члан ђачке дружине „Подмладак“, а као студент члан омладинског клуба „Словенски југ“.

Радио је као судски писар у [[Смедерево|Смедереву]] и Београду, а за време Првог светског рата био је коњички потпоручник. Сведочио је на [[Фридјунгов процес|Фридјунговом процесу]] у Бечу 1909, а касније и на [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године. После рата био је писар у Министарству правде, секретар Министарства грађевина, па шеф одсека Министарства саобраћаја и шеф кабинета министра саобраћаја. Након што је дао оставку на државну службу отворио је адвокатску канцеларију.<ref>Српски биографски речник 5, 768</ref>