Рукописна књига — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
[[Датотека:Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, лист 2в.jpg|350px|мини|десно|Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, око 1580, Минијатура. (лист 2в), Београд, Архив САНУ, бр.465 (Поклон Францијета Хачарева и супруге)]]
== Наука о рукопису и рукописној књизи ==
'''Рукопис''' (средњов. {{јез-лат. ''|manuscriptum''}}, према {{јез-лат. ''|manu scriptum''}}: руком писати)<ref name="enciklopedija"/> је текст писан руком на меком, лакопреносивом материјалу. У научној терминологији рукопис означава '''књигу писану руком''' (за разлику од докумената и писама писаних руком, који спадају у дипломатичку и архивску грађу). Рукописи су имали два облика: '''свитак''' и '''кодекс'''.
 
'''Свитак''' је трака од папируса ширине 5-40 цм и неодређене дужине (зависно од обима рукописа), намотана око два дрвена штапа — по један на сваком крају. У антици се назива ''volumen'', а у средњем веку ''rotulus''. Свици су настали у Египту око 3000 год. п. н. е. и од њих су их касније преузели и други народи. Као облик рукописа преовлађују до 4. века н.е. када их потискује кодекс.