Рукописна књига — разлика између измена

Претече кодекса јављају се још код [[Хетити|Хетита]] у 2. миленијуму п. н. е. Глинене плочице исписане текстовима различите садржине понекад су повезиване кожним тракама у диптихе, (триптихе, полиптихе...) и то су најстарији облици слични књизи какву данас познајемо. На оваквим глиненим плочицама исписан је и „[[Еп о Гилгамешу]]“. Након глинених плочица појављују се воштане таблице ({{јез-лат. ''|tabulae''}}), прављене од дрвета и премазиване слојем воска по коме се писало заоштреном писаљком — стилусом. Воштане таблице коришћене су у старом Риму, затим у средњем веку у многим земљама Европе, а у Србији до краја 18. века.

Писари су у античком добу били учени и веома цењени људи. У 3. веку п. н. е. преписивање и умножавање рукописа обављали су библиофили ({{јез-лат. ''|bibliophilae''}}). Они су се осим умножавањем бавили и продајом преписаних рукописа и сматрају се претечама издавача и књижара. Богати Римљани имали су посебне робове, најчешће Грке, чији је посао био преписивање књига, а звали су се либрариуси (''{{јез-лат|librarius''}}).