Рукописна књига — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
 
== Кратка историја рукописне књиге ==
Претече кодекса јављају се још код [[Хетити|Хетита]] у 2. миленијуму п. н. е. Глинене плочице исписане текстовима различите садржине понекад су повезиване кожним тракама у диптихе, (триптихе, полиптихе...) и то су најстарији облици слични књизи какву данас познајемо. На оваквим глиненим плочицама исписан је и „[[Еп о Гилгамешу]]“. Након глинених плочица појављују се воштане таблице ({{јез-лат. ''|tabulae''}}), прављене од дрвета и премазиване слојем воска по коме се писало заоштреном писаљком — стилусом. Воштане таблице коришћене су у старом Риму, затим у средњем веку у многим земљама Европе, а у Србији до краја 18. века.
 
У Египту се пре око 3000 год. п. н. е појавио свитак и као облик рукописне књиге доминирао је до 4. века н.е. Од Египћана су га преузели и други народи, па је постао најраширенији облик писаног документа хеленистичког и римског периода.
У [[антички Рим|старом Риму]] у 1. веку н.е. појављује се нови облик рукописне књиге — кодекс. Дефинитивну превласт над свим осталим облицима књиге кодекс односи у 4. веку, захваљујући ширењу [[Хришћанство|хришћанства]] које га афирмише.
 
Писари су у античком добу били учени и веома цењени људи. У 3. веку п. н. е. преписивање и умножавање рукописа обављали су библиофили ({{јез-лат. ''|bibliophilae''}}). Они су се осим умножавањем бавили и продајом преписаних рукописа и сматрају се претечама издавача и књижара. Богати Римљани имали су посебне робове, најчешће Грке, чији је посао био преписивање књига, а звали су се либрариуси (''{{јез-лат|librarius''}}).
 
После распада [[Римско царство|Римског царства]] античка култура је нестала, а у Европи се образују три културне средине: многобројне [[Феудализам|феудалне]] државице на западу, [[Византијско царство|Византија]] на истоку и нова [[ислам]]ска култура у источном [[Средоземно море|Средоземљу]]. Једину везу између старог и новог света представљала је књига.