Милисав Лутовац — разлика између измена

5 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
(.)
Основну школу учио је у месту рођења и Будимљу, док је први разред гимназије окончао 1915. године у Беранама. Услед [[Први светски рат|Првог светског рата]] ово образовање је могао наставити тек 1919. године у Беранама где је и матурирао 1924. године. Током последњих година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком семинару, посебним заузимањем [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] и [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]. По дипломирању ''имао је постављење'' за суплента III Београдске гимназије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се усавршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом '' Привреда, саобраћај, и насеља у [[Рожаје|Рожају]] и [[Бихор]]у ''. Пположио је докторски испит 29. новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин, Павле Вујевић и Боривоје Ж. Милојевић). Врло позитивно оцењена иста теза је, непуну годину дана касније, објављена као св. 8 '' Посебних издања '' Географског друштва у Београду.
 
Након двогодишњег рада (1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Лутовац је конкурсом изабран ''за питомца француске владе'' ради даљег усавршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године одбранио је и свој други докторат под насловом -{''La Metohija, Etude degeographie humanie''}-. Докторат на [[Сорбона|Сорбони]] положио је са највишом оценом (-{(''tres honorable}'')}-) – пред еминентном комисијом (три географа, De Martone, Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( ''Рељеф Метохије'' и ''Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот српског народа'') која су облигатно морала бити приложена уз тадашње докторске тезе на споменутом Универзитету.
 
=== Каријера ===
2.574

измене