Живадин Обрадовић — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{Застава|Савезна Република Југославија}}
| професија= официр, [[право|правник]]
| КПЈ=
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
}}
 
'''Живадин Обрадовић''', ([[Пајсијевић]] ([[КнићГружа]]), [[20. март]] [[1924]] - [[Београд]], [[23. август]] [[2002]]) [[Партизанска споменица 1941.|Носилац партизанске споменице]] 1941., Потпуковник [[ЈНА]] и дипл. правник.
 
== Биографија ==
=== Детињство ===
Рођен је у селу [[Пајсијевић]] ([[КнићГружа]]) 20. марта 1924. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице.
Имао је свега шест месеци, а његов брат Трифун две године, када су остали без оца Светислава, који је, као носилац [[Албанска споменица|Албанске споменице]] и борац (поднаредник) са [[Солунски фронт|Солунског фронта]], преминуо од последица рањавања у 1. светском рату (контузије).
 
Видосава, мајка ЖивадиноваЖивадина и ТрифуноваТрифуна се након смрти мужа преселила са синовима у Крагујевац, где се запослила у капислани Војнотехничког завода (данас [[Застава оружје|Застава оружје]]) како би могла да прехрани и отшколује синове.
Живадин је био ученик крагујевачке гимназије и тешко су живели од мајчине плате, све док 1940. старији брат Трифун није уписао [[Војна академија (Београд)|Војну академију у Београду]].
 
=== Народноослободилачка борба ===
На самом почетку рата је заједно са Владом Марковићем од немачких војника узео француску ратну заставу из 1. светског рата, коју су немци превозили као ратни плен. Заставу су сакрили и након завршетка рата 19501956. године предали је у Паризу представницима француских ветерана.
 
Живадин се у септембру 1941. године прикључио [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0#%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8)_%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%BD Трећем (Крагујевачком) батаљону], који је у Рудом 21. децембра 1941. године ушао у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Учествовао је у свим биткама које је водила прослављена [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска]] од [[Игмански марш|Игманског марша]] где је промрзао, [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] где је контузован по грудном кошу од авионске бомбе, па све до [[Ослобођење Београда (1944)|ослобађања Београда]].
 
=== Послератни период ===
Након завршетка војних школа и окончања акција као припадник [[КНОЈ]]-а, те промовисања у чин [[Потпуковник|потпуковника]], војну каријеру је окончао 19591956. године.
Исте године уписује [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] на [[Београдски Универзитет|београдском универзитету]] који и завршава 1960. године. Након завршеног приправничког стажа код адвоката Славољуба Ч. Марковића,1963. године прелази на рад у [https://sl.wikipedia.org/wiki/Jugoslovanska_carinska_slu%C5%BEba_(1944-1991) Савезну управу царина] као начелник у одељењу продаје робе, где ради до 15.04.1964. након чега ступа у службу као самостални саветник у предузеће Хидропројект, одатле 1967. године је поствљен за помоћника директора [http://www.invest-import.rs/ Инвест-импорта], а 1970. за Генералног директора пословног удружења Пројект-инжењеринг које је обједињавало више југословенских предузећа који су обављали радове у Кувајту, Ираку, Либији итд... Пензионисан је 1980. године. Умро је 2002. у Београду.
== Признања ==
[https://pl.wikipedia.org/wiki/Medal_Zwyci%C4%99stwa_i_Wolno%C5%9Bci_1945 Медаља Републике Пољске Победе и слободе (Medal Zwycięstwa i Wolności 1945)]<br>
Заслужни грађанин града [[Крагујевац|Крагујевца]] 21.октобар 1960.<br>
Почасни грађанин места [[Рудо|РудогРудо (БИХ)]] 22.децембра 1966.<br>
Октобарска спомен плакета општине [[Кнић]] 22. октобар 1979.<br>
 
Почасни грађанин [[Рудо|Рудог]] 22.децембра 1966.<br>
Повеља борцу ослободиоцу [[Београд|Београда]] 1944. 20.октобар 1984.<br>
 
Анониман корисник