Рајкова пећина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Нема описа измене
Ред 3:
| слика = Rajkova pećina.jpg
| опис слике = Рајкова пећина
| надморска висина =470
| место = [[Мајданпек]]
| планина =
| координате =44°26'28.99"N 21°57'10.76"E
| тип = речна
| старост =
Ред 12:
| број канала =
| број нивоа =
| река =Рајкова,Мали Пек
}}
'''Рајкова пећина''' је [[пећина]] у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]], удаљена 2,5 km северно од [[Мајданпек]]а. Понорски улаз је на 469 m н.в., а врелски на 427 m н.в. Са дужином од 2304 [[Метар|m]] истражених ходника, од чега суви канал има 1.174 m, а речни 1.130 m, једна је од најдужих пећина у Србији.<ref>{{cite book|title=Спелеолошки атлас Србије|last=Ђуровић|first=Предраг|publisher=Географски факултет|year=1998|id=|publication-place=Београд|type=}}</ref>
 
== Историја ==
Рајкова пећина је настала радом понорнице Рајкове реке. Стварање пећине је било вишефазно на шта указују терасе очуване на зидовима канала. Климатске осцилације узроковале су засипање пећине речним наносом 1,5 m дебљине. У следећој фази отпочело је усецање корита, подсецање и рушење бигрене коре и накита на њој. У млађе процесе спада депоновање црвенице и травертина. Рајкова пећина је речна, проточна пећина; кроз њу протиче истоимена [[река]], која полази од Капетанских ливада и после површинског тока, дугог 3.625 m понире испод вертикалног кречњацког одсека, високог 50-100 m, на контакту кристалних шкриљаца и горњејурских кречњака. Појављује се на коти од 427,58 m. Површински тече 22,5 m и спаја се са Пасковом реком. Од њих две настаје Мали Пек.
Рајкова пећина је добила име по чувеном Рајку Војводи, за кога се претпоставља да је живео у 19. веку. Он је, по предању, дању био механџија, ноћу је пљачкао турске караване, а благо сакривао у овој пећини. Пећину је први истражио географ [[Јован Цвијић]] 1894. године, а истраживање је настављено тек седамдесетих година 20. века, под руководством др Раденка Лазаревића. За туристе је отворена 1975. Улазни део пећине из правца села Рајкова био је настањен још у праисторији, о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку.
Рајкова пећина састојала се из две одвојене целине: Понорске и Изворске пећине, а свака целина има по два хоризонта: речни и суви. Речни хоризонт је једноставан пећински канал са ниским каскадама и џиновским лонцима. Дно активног канала је покривено песком и шљунком, а канал се завршава сифоном. У изворском делу такође се издваја суви и речни хоризонт. У речном постоји узани речни канал са стеновитом испрекиданом терасом вишег нивоа, од 6 m р.в.. Узводно се канал завршава сифоном. У сувом хоризонту налази се неколико дворана које су украшене изузетно лепим накитом, док су на дну формиране травертинске каде. Пећина садржи читав систем дворана, канала и ходника, а одликује се и пећинским накитом у виду сталактита, сталагмита, стубова од снежно белог кристалног калцита.
 
Спајањем сувог и речног хоризонта у [[2014]]-ој години добијена се кружна [[Туризам|туристичка]] стаза дужине чак 1410 m.
== Идентитет природног добра ==
Њен речни хоризонт први је истражио [[Јован Цвијић]], а његов рад наставиће седамдесетих година [[20. век]]а др Раденко Лазаревић у сарадњи са групом спелеолога из [[Ваљево|Ваљева]]. Р. Лазаревић, са члановима Спелоолошке групе из Ваљева и С. Дожића из Института за шумарство, истраживали су, у два термина, читаву Рајкову пећину. У првој фази истражен је понорски, а у другој фази изворски део пећине.
Рајкова пећина је једна од најзначајнијих туристичких пећина у Србији. Налази се у источној Србији, у близини Мајданпека. До пећине се стиже асфалтним путем крај обале Малог Пека и вештачког језера Велики затон. Од престонице Београда је удаљена око 200 км. На релацији Београд - Мајданпек дневно саобраћа шест аутобуских линија. Њена надморска висина је 470 m. Читава околина изворишта малог Пека је богата мешовитом шумом букве, јавора и храста и представља јединствено природно и спелеолошко богатство. Новом реконструкцијом Рајкове пећине повезана су два хоризонта тако да се посетиоцима ове пећине пружа могућност кружног обиласка.
Рајкова пећина добила је име по хајдуку Рајку, који је опијао и пљачкао путнике, а своје благо сакривао у овој пећини. Постоји веровање да је опљачкао силно благо и сакрио га у овој пећини. За благом се и даље трага.
 
Долазак до пећине је асфалтним путем поред обале реке Мали Пек и вештачког језера Велики затон. Околина Малог Пека богата је мешовитом шумом [[Буква|букве]], [[Јавор|јавора]] и [[Храст|храста]] и представља јединствено природно и спелеолошко богатство.
== Опис природног добра ==
[[Температура]] пећине је сталних 8 степени целзијусевих, а [[влажност ваздуха]] 100% и зато се за посету пећини препоручује топлија гардероба чак и у летњем периоду.<ref>{{Cite web|url=http://srpskoblago.rs/rajkova-pecina/|title=Рајкова пећина|first=|last=|date=|website=Српско благо|publisher=|language=|archive-url=|archive-date = 28. 3. 2012.|access-date=}}</ref>
[[Датотека:Рајкова пећина - лепота природе.JPG|мини|Сталактити и сталагмити у Рајковој пећини]]Рајкова пећина је настала радом понорнице Рајкове реке. Стварање пећине је било вишефазно на шта указују терасе очуване на зидовима канала. Климатске осцилације узроковале су засипање пећине речним наносом 1,5 m дебљине. У следећој фази отпочело је усецање корита, подсецање и рушење бигрене коре и накита на њој. У млађе процесе спада депоновање црвенице и травертина. Рајкова пећина је речна, проточна пећина; кроз њу протиче истоимена [[река]], која полази од Капетанских ливада и после површинског тока, дугог 3.625 m понире испод вертикалног кречњацког одсека, високог 50-100 m, на контакту кристалних шкриљаца и горњејурских кречњака. Појављује се на коти од 427,58 m. Површински тече 22,5 m и спаја се са Пасковом реком. Од њих две настаје Мали Пек.
Рајкова пећина састојала се из две одвојене целине: Понорске и Изворске пећине, а свака целина има по два хоризонта: речни и суви. Речни хоризонт је једноставан пећински канал са ниским каскадама и џиновским лонцима. Дно активног канала је покривено песком и шљунком, а канал се завршава сифоном. У изворском делу такође се издваја суви и речни хоризонт. У речном постоји узани речни канал са стеновитом испрекиданом терасом вишег нивоа, од 6 m р.в.. Узводно се канал завршава сифоном. У сувом хоризонту налази се неколико дворана које су украшене изузетно лепим накитом, док су на дну формиране травертинске каде. Пећина садржи читав систем дворана, канала и ходника, а одликује се и пећинским накитом у виду сталактита, сталагмита, стубова од снежно белог кристалног калцита.
 
[[Температура]] пећине је сталних 8 степени целзијусевих, а [[влажност ваздуха]] 100% и зато се за посету пећини препоручује топлија гардероба чак и у летњем периоду.<ref>{{Cite web|url=http://srpskoblago.rs/rajkova-pecina/|title=Рајкова пећина|first=|last=|date=|website=Српско благо|publisher=|language=|archive-url=|archive-date = 28. 3. 2012.|access-date=}}</ref>
 
Фосилна фауна пећине . –  Ursus spelaeus (пећински медвед), Sus scrofa (дивља свиња), Cervus elaphus (јелен).
 
== Спелеоморфолоске целине РајковеИстраживање пећине ==
Њен[[Датотека:Рајкова речнипећина - капи.JPG|мини|Сталактити и сталагмити у Рајковој пећини]]Речни хоризонт пећине први је истражио [[Јован Цвијић]], а његов рад наставиће седамдесетих година [[20. век]]а др Раденко Лазаревић у сарадњи са групом спелеолога из [[Ваљево|Ваљева]]. Р. Лазаревић, са члановима Спелоолошке групе из Ваљева и С. Дожића из Института за шумарство, истраживали су, у два термина, читаву Рајкову пећину. У првој фази истражен је понорски, а у другој фази изворски део пећине.
[[Датотека:Рајкова пећина - лепота природе.JPG|мини]]
Рајкова пећина добила је име по хајдуку Рајку, који је опијао и пљачкао путнике, а своје благо сакривао у овој пећини. Постоји веровање да је опљачкао силно благо и сакрио га у овој пећини. За благом се и даље трага.Долазак до пећине је асфалтним путем поред обале реке Мали Пек и вештачког језера Велики затон. Околина Малог Пека богата је мешовитом шумом [[Буква|букве]], [[Јавор|јавора]] и [[Храст|храста]] и представља јединствено природно и спелеолошко богатство.
[[Датотека:Рајкова пећина - капи.JPG|мини]]
 
== Спелеоморфолошке целине Рајкове пећине ==
 
*
 
Линија 49 ⟶ 56:
| Укупно: || 2.304,0 || 12.803,0
|}
 
== Туризам ==
Рајкова пећина је богата пећинским накитом различитих облика, од снежно белог кристалног калцита, најквалитетнијег у Србији. Ходници Рајкове пећине дугачки су преко два километра и подељени у речни и суви хоризонт. Бетонска стаза води кроз пространу Концертну и Јежеву дворану, поред Малих и Великих оргуља, Обешеног хајдук Рајка до Дворане када. Затим су ту и Жртвеник, Духови, Дворана водопада, Сала стећака, Зимска бајка и Кристална дворана. Ходајући пећинском стазом посетилац има јединствен доживљај жуборења бистре Рајкове реке која одјекује пећинским просторима "Јежеве дворане", са хиљадама калцитних цевчица на стропу. Затим следи прелазак преко румених бигрених када, поред "Зимске бајке" са "Белим медведом" и улазак у "Кристалну шуму" у којој се налази "Трепераво језерце". Неке од најпознатијих фигура су и "Египатска богиња", "Пуж", као и "Пањ са гљивама". Спајањем сувог и речног хоризонта у 2014-ој години добијена се кружна туристичка стаза дужине чак 1410 m.
 
== Види још ==
 
* [[Списак заштићених природних добара у Источној и јужној Србији]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Цвијић Ј., (1895): ''Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији'', Глас Српске краљевске академије, књ. XLVI, Београд, 1-101.
Линија 60 ⟶ 72:
* Лазаревић Р., (1982): ''Рајкова пећина'', Туристички савез – Мајданпек, Мајданпек.
* Димитријевић В., (1997): ''Плеистоценска сисарска фауна источне Србије'', Центар за археолошка истраживања, Зборник радова са научног скупа <nowiki>''Археологија Источне Србије''</nowiki> Београд – Доњи Милановац, 1995, књ. 18, Београд, 45 – 53.
 
 
{{reflist}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==