Википедија

Битка код Варне — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Поправљене везе: Ахаја → Ахаја (област)
османска исправка
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 7:
| датум = [[10. новембра]] [[1444]].
| локација= [[Варна]] на обали [[Црно море|Црног мора]]
| резултат= Одлучна ОтоманскаОсманска победа
| страна1=[[Османско царство]]
| страна2=[[Краљевство Пољска|Краљевина Пољска]]<br />[[Краљевина Угарска (1000—1526)|Краљевина Угарска]]
| заповедник1= [[Мурат II]]
| заповедник2= [[Владислав III Јагелонац|Владислав III Јагело]]†<br />[[Јанош Хуњади]]
| јачина1= ~ 60.000<ref name="Turnbull">-{Turnbull, Stephen, ''„The Ottoman Empire: 1326-1699“'', Osprey Publishing}-, pp. 34 "„Хуњади је одабрао јак положај између краја мочваре и обале залива. Извидници су донели информације да су ОтоманскеОсманске снаге удаљене једва 4.000 стопа и да броје најмање 60.000 људи.“"</ref><ref name="Setton">-{Setton, Kenneth Mayer, ''„The Papacy and the Levant, (1204-1571) Vol.2: The Fifteenth Century“''}-, pp. 90 "„У том тренутку ОтоманскаОсманска војска је бројала 60.000 људи (вероватно нисам Мурат није знао коликим људством располаже) надмашујући бројчано Хришћане за три према један.“"</ref>
| јачина2= 20.000<ref name=Setton/>
| губици1=
| губици2=
}}
'''Битка код Варне''' се одиграла [[10. новембра]] [[1444]]. године између [[ОтоманскаОсманска војска|османских снага]] предвођених [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) и удружене [[крсташки ратови|крсташке]] војске коју су махом чиниле снаге [[Краљевина Угарска (1000—1526)|краљевина Угарске]] и [[Краљевство Пољска|Пољске]] предвођене [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и [[краљ]]ем [[Владислав III Јагелонац|Владиславом III Јагелом]] (краљ Пољске 1434—1444, краљ Угарске 1440—1444) и представља последњи велики покушај да се [[Османско царство|Османлије]] протерају са [[Балканско полуострво|Балкана]]. Завршена је одлучном победом Османлија, а током борби су живот изгубили краљ Владислав и [[Папа|папски]] легат [[кардинал]] [[Јулијан Ћезарини]]. Сматра се да је једна од последица крсташког пораза био и [[Пад Цариграда (1453)|коначни пад Цариграда]] [[29. мај|29.05.]] [[1453]]. године{{чињеница|date=12. 2009.}}.
 
Битка је дошла као последица војних победа над Османлијама почетком четврте деценије [[15. век|XV века]]. Прво је [[Опсада Београда (1440)|одбрањен Београд]] 1440. године, потом је Хуњади [[1441]]. и [[1442]]. године остварио победе у [[Србија|Србији]] и [[Трансилванија|Трансилванији]], да би током [[1443]]. и 1444. године у тзв. [[Дуга војна|''Дугој војни'']] крсташи допрли до [[Софија|Софије]] сузбивши Османлије, што је довело до закључивања [[Сегедински мир|Сегединског мира]] (заснованог на преговорима из [[Једрене|Хадријанопоља]]) у [[јул]]у 1444. године којим је склопљено примирје на десет година и обновљена је [[српска деспотовина]] на чијем челу се поново нашао [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]). На инсистирање папе [[Евгеније IV|Евгенија IV]] ([[1431]]—[[1447]]) и његовог легата кардинала Ћезаринија, Владислав -{III}- и Хуњади су одбацили мировни уговор и покренули војску ка [[Византијско царство|византијској]] [[Варна|Варни]] у којој је требало да се састану са [[Млетачка република|млетачким]] бродовима који је требало да блокадом [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а спрече османске снаге из [[Азија|Азије]] да пређу у [[Европа|Европу]]. Српски деспот није учествовао у новом походу задовољан обновом своје државе сматрајући да је Сегединским миром постигнут максимум против Османлија, док крсташи истовремено нису могли и да рачунају на део крсташких снага из претходног похода који се након склапања Сегединског мира вратио својим кућама у [[Западна Европа|западној Европи]]. Истовремено је и [[морејска деспотовина|морејски деспот]] [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] (морејски деспот [[1428]]—[[1449]], царски регент 1423—1424. и 1437—1440, цар 1449—1453) прешао [[Коринтски земљоуз]] и започео продор ка централној [[Грчка|Грчкој]], а дошло је и до других антиосманских покрета на Балкану.
 
Међутим хришћанска флота није успела да спречи прелазак Муратових снага и око 60.000 Османлија је 10.11. код Варне напало крсташку војску, коју су, према проценама, бројчано надмашивали око три пута<ref name=Setton/>. Без обзира на бројчану надмоћ Османлија, чињеницу да је скоро целокупна крсташка војска била састављена од [[konjica|коњаника]] [[оклопник]]а и рану Ћезаринијеву погибију, крсташи су успешно започели битку и толико су сузбили ОтоманскеОсманске снаге да је битка чак и Мурату изгледала изгубљено и он се одлучио да напусти бојиште. Потиснуте су [[Анадолија|анадолијске]] трупе под вођством [[Караџа беј]]а и [[Румелија|румелијска]] [[konjica|коњица]] под вођством [[Сихабедин паша|Сихабедин паше]], тако да је на самом бојишту практично остао само султан са [[јањичари|јаничарима]]. У тој фази борбе дошло је до преломног тренутка у коме је двадесетогодишњи краљ Владислав одлучио да се укључи у борбу, пошто је до тада по Хуњадијевој препоруци пасивно стајао у позадини, док је он потискивао крила османлијскеосманске војске. Он је са око 500 својих [[Пољаци|пољских]] [[витез]]ова јурнуо ка османском центру, на коме се налазио Мурат који је практично кренуо да се повлачи, са циљем да зароби или убије самог [[султан]]а. Током борби са јаничарима, краљ је оборен са коња и одрубљена му је глава, после чега је његове трупе захватила паника коју су искористили јаничари којима је у помоћ притекла и њихова коњица коју је Хуњади претходно потиснуо са бојишта. Сам Јанош је покушао да спасе краљево тело, али у томе није успео, после чега је окупио остатке трупа и са њима се повукао преко [[Дунав]]а.
 
Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Угарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина 1436—1442, друга владавина 1443—1447) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}- . 2006. ISBN 978-0-7546-0144-9. ([https://web.archive.org/web/20070628084856/http://www.ashgate.com/subject_area/downloads/sample_chapters/Crusade_of_Varna_Intro.pdf увод] ([[пдф]])) {{ен}}</ref> и пустио га је тек након што је добио висок откуп, а слична судбина ће Јаноша задесити и четири године касније када се после [[косовска битка (1448)|пораза на Косову]] буде повлачио кроз српску деспотовину. Владиславова погибија је поново отворила питање коме припада краљевска круна у Угарској и покренула сукоб са [[Фридрих III Хабзбург|Фридрихом III]] ([[списак владара Немачке|немачки краљ]] 1440—1493, [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] 1452—1493) око [[Владислав V Посмрче|Владислава V ''Посмрчета'']] (1440—1457).[[Списак византијских царева|Византијском цару]] [[Јован VIII Палеолог|Јовану VIII]] (савладар 1421—1425, цар 1425—1448), који је опремио две [[брод|лађе]] за помоћ блокаде Босфора и Дарданела иако је био османски [[вазал]], је после тешког пораза крсташа остало само да старом султану честита на великој победи, а сви успеси које је његов брат деспот Константин Драгаш постигао у [[Ахаја (област)|Ахаји]] и [[Тесалија|Тесалији]], анулирани су већ у [[Зима|зиму]] [[1446]]. године рушењем [[Бедем Хексамилеон|Хексамилеона]] и пустошењем [[север]]ног [[Пелопонез]]а.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Варне”