Друштвена класа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18:
"Класа" је предмет анализе многих [[социолог]]а, [[политички научник|политичких научника]], [[антрополог]]а и [[социјални историчар|социјалних историчара]]. Међутим, не постоји прецизна дефиниција класе и термин некада може имати потпуно супротно значење. У највећој употреби, термин социјална класа је обично синоним за [[социоекономска|социоекономску]] класу, дефинисану као људи који имају исти економски, културни, политички или образовни статус, нпр. "[[радничка класа]]". <ref>Princeton University. [http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=social+class&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o8=1&o1=1&o7=&o5=&o9=&o6=&o3=&o4=&h=0 "Social class"]. WordNet Search 3.1. Retrieved on: 2012-01-25.</ref> Међутим, академски социјална класа и социоекономски статус имају релативно стабилну, социокултурну позадину и последње приказивање социјалне и економске ситуације било је променљиво током времена. <ref>{{cite journal |url=https://dx.doi.org/10.3102/0013189X14528373 |authors=Rubin, M., Denson, N., Kilpatrick, S., Matthews, K. E., Stehlik, T., & Zyngier, D. |year=2014|title = "I am working-class": Subjective self-definition as a missing measure of social class and socioeconomic status in higher education research |work=Educational Researcher |volume=43 |doi=10.3102/0013189X14528373|pages=196–200}}</ref>
 
Прецизне мере које одређују социјалну класу у друштву су варирале током времена. [[Карл Маркс]] је је мислио да је "класа" дефинисана односом према [[средство производње|средствима производње]] ([[однос произвдоње|односи производње]]). Његово једноставно схватање класе у модерном [[капиталистичко друштво|капиталистичком друштву]] јесте [[пролетеријат]] , они који раде, али не поседују средства производње; као и [[буржоазија|буржоазија-они]] који улажу и живе од добити коју ствара пролетеријат. Ово се разликује од виђења класе социолога [[Макс Вебер|Макса Вебера]], који тврди да је "класа" одређена економском позицијом, супротно од [[социјални статус|социјалног статуса]] или положаја који су одређени друштвеним престижом више него само једноставним односима производње. <ref>Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. стр. 37–58.</ref> Термин "класа" етимолошки долази из латинског , где је био употребљиван од стране [[попис]]а за разврставање грађана по богатству како би се утврдило обавезно служење војног рока. <ref>{{citeCite book|author=Brown, D.F. |chapter=Social class and Status |editor=Mey, Jacob |title = Concise Encyclopedia of Pragmatics |publisher=Elsevier |year=2009|isbn=978-0-08-096297-9 |url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA952|pages=952}}</ref>
 
У класном 18. веку, термин „класе“ почиње да замењују класификације попут [[имање|имања]], [[положај]]а и [[сталеж]]а као примарна средства за организацију друштва у оквиру хијерархијске поделе. Ово је произвело значајан општи пад који се приписује наследним карактерима и значајно повећање богатства и [[приход]]а као индикатора (онај који доказује нешто) позиција у друштвеној хијерархији. <ref>{{cite book|chapter=Class, Social |editor=Kuper, Adam |title = The social science encyclopedia|publisher=Taylor & Francis |year=2004|isbn=978-0-415-32096-2 |url=https://books.google.com/books?id=2oES3pJufP4C&pg=PA111|pages=111}}</ref><ref>{{cite book|last=Penney|first=Robert|chapter=Class, social|editors=Christensen, Karen & Levinson, David |title = Encyclopedia of community: from the village to the virtual world, Volume 1 |publisher=SAGE |year=2003|isbn=978-0-7619-2598-9 |url=https://books.google.com/books?id=t1geOjQ6R0MC&pg=PA189|pages=189}}</ref>
Ред 39:
== Теоријски модели ==
 
Дефиниције социјалних класа одражавају бројне [[социолошка перспектива|социолошке перспективе]], које информишу [[антропологија]], [[економија]], [[психологија]] и [[социологија]]. Главне перспективе историјски су биле [[Марксизам]] и [[структурални функционализам]]. Уобичајени модел друштвених класа дели друштво на просту хијерархију коју чине [[радничка класа]], [[средња класа]] и [[виша класа]]. У оквиру академије појављују се две школе: оне усклађене са моделом друштвених класа 20. века и оне усклађене са [[историјски материјалистички|историјским материјалистичким]] економским моделима из 19. века [[марксист]]а и [[анархиста]].{{sfn|Serravallo|2008|p=131}}<ref name="The American Class Structure">{{Cite book|last=Gilbert| first = Dennis | authorlink = |year=1998| title = The American Class Structure | publisher = Wadsworth Publishing | location = New York | |idisbn=ISBN 978-0-534-50520-2}}</ref><ref name="Marriages, Families & Intimate Relationships">{{Cite book|last=Williams| first = Brian | authorlink = |last2=Sawyer|first2=Stacey C. |last3=Wahlstrom|first3=Carl M. |year=2005| title = Marriages, Families & Intimate Relationships | publisher = Pearson | location = Boston, MA | |idisbn=ISBN 978-0-205-36674-3}}</ref>
 
Може се направити још једна разлика између аналитичких концепата друштвене класе, као што су марксистичке и веберијанске традиције, као и више емпиријске традиције као што је приступ социо-економског статуса, који упућује на корелацију дохотка, образовања и богатства са друштвеним исходима не подразумевајући нужно теорију друштвене структуре.<ref>John Scott, ''Class: critical concepts'' (1996) Volume 2 P. 310</ref>
Ред 105:
== Последице положаја класе ==
 
Социоекономска класа има широко обухватне ефекте. Може да утиче на то у коју ће школу неко ићи, на здравље, послове који су доступни, за кога ће се удати и на третман од стране полиције и суда. <ref>{{Cite journal|last=Escarce|first=José J.|date=October 2003|title = Socioeconomic Status and the Fates of Adolescents|journal=Health Services Research|volume=38|issue=5|doi=10.1111/1475-6773.00173|issn=0017-9124|pmc=1360943|pmid=14596387|pages=1229–1234}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Wilbur|first=Tabitha G.|last2=Roscigno|first2=Vincent J.|date = 31. 088. 2016.|title = First-generation Disadvantage and College Enrollment/Completion|url=http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/2378023116664351|journal=Socius|language=en|volume=2|doi=10.1177/2378023116664351|issn=2378-0231|pages=2378023116664351}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Buchmann|first=Claudia|last2=DiPrete|first2=Thomas A.|date = 23. 066. 2016.|title = The Growing Female Advantage in College Completion: The Role of Family Background and Academic Achievement|url=https://doi.org/10.1177/000312240607100401|journal=American Sociological Review|language=en|volume=71|issue=4|doi=10.1177/000312240607100401|pages=515–541}}</ref><ref>{{Cite journal|last=DiMaggio|first=Paul|date=1982|title = Cultural Capital and School Success: The Impact of Status Culture Participation on the Grades of U.S. High School Students|jstor=2094962|journal=American Sociological Review|volume=47|issue=2|doi=10.2307/2094962|pages=189–201}}</ref><ref>{{harvnb|Laureau|2011|pp=}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hurst|first=Allison L.|date=2009|title = The Path to College: Stories of Students from the Working Class|jstor=41658872|journal=Race, Gender & Class|volume=16|issue=1/2|pages=257–281}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Grodsky|first=Eric|last2=Riegle-Crumb|first2=Catherine|date = 011. 011. 2010.|title = Those Who Choose and Those Who Don’t: Social Background and College Orientation|url=http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0002716209348732|journal=The Annals of the American Academy of Political and Social Science|language=en|volume=627|issue=1|doi=10.1177/0002716209348732|issn=0002-7162|pages=14–35}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.jstor.org/stable/10.7758/9781610448550|title = A Pound of Flesh: Monetary Sanctions as Punishment for the Poor|last=Harris|first=Alexes|date=2016|publisher=Russell Sage Foundation|isbn=9780871544612|doi=10.7758/9781610448550}}</ref>
Ангус Дитон и Ен Кејс су анализирали стопе смртности у вези са групом белаца, Американаца између 45 и 54 година и њихов однос према класи. Постоји све већи број самоубистава и смрти које су проузроковане злоупотребом супстанци у овој групи [[средњокласни Американци|средњокласних Американаца]]. Забележени су извештаји повећаног хроничног бола и уопштено слабијег здравља код ове групе. Детон и Кејс су према томе дошли до закључка да је константан стрес узрок да ови бели Американци средњих година осећају последице сиромаштва и осцилације између ниже и радничке класе, ова напрезања су утицала на ове људе и њихова тела. <ref>{{Cite news|title = Death Rates Rising for Middle-Aged White Americans, Study Finds|url = https://www.nytimes.com/2015/11/03/health/death-rates-rising-for-middle-aged-white-americans-study-finds.html|newspaper = The New York Times|date = 022. 11. 2015.|access-date = 099. 12. 2015.|issn = 0362-4331|first = Gina|last = Kolata}}</ref>
 
Друштвена класификација такође може да одреди спортске активности у којима такве класе учествују. Сугерише се да они из горње друштвене класе чешће учествују у спортским активностима, док је за нижу класу мање вероватно да ће учествовати у спортовима. У сваком случају, особе из више класе обично не учествују у спортовима који се везују за нижу класу. <ref>{{Cite journal|last=Wilson|first=Thomas C.|year=2002|title = The Paradox of Social Class and Sports Involvement|url=|journal=International Review for the Sociology of Sport|volume=37|via=|pages=5–16}}</ref>
Ред 126:
=== Запосленост ===
 
Услови за нечији посао знатно варирају у зависности од класе. Они из средње-горње класе и средње класе уживају већу слободу у свом занимању. Обично су више поштовани, уживају више разноликости и могу да покажу више ауторитета. <ref>{{Cite journal|last=Maclean|first=Mairi|last2=Harvey|first2=Charles|last3=Kling|first3=Gerhard|date = 011. 066. 2014.|title = Pathways to Power: Class, Hyper-Agency and the French Corporate Elite|url=https://dx.doi.org/10.1177/0170840613509919|journal=Organization Studies|language=en|volume=35|issue=6|doi=10.1177/0170840613509919|issn=0170-8406|pages=825–855}}</ref> Они у нижој класи имају тенденцију да се више осећају отуђени и мање задовољни. Физички услови радног места се знатно разликују између класа. Док у средњој класи радници могу да „пате од отуђења“ или да буду „мање задовољни послом", плави оковратници су више способни да трпе отуђење, честу рутину, раде под условима очигледне опасности по здравље, повреда па чак и смрт. <ref>{{cite book|last=Kerbo| first = Herald | title = Social Stratification and Inequality | publisher = The McGraw-Hill Companies Inc. |year=1996| location = New York | |idisbn=ISBN 978-0-07-034258-3 |pages=231–233}}</ref>
 
Недавна студија Уједињеног Краљевства предложила је да "стаклени под" постоји у британском друштву који спречава оне који су мање способни, а који долазе из богатијих средина, да се спусте са друштвене лествице. Ово је због чињенице да они из богатијих средина имају више могућности на располагању. Заправо, чланак показује да мање способна, богатија деца имају 35% већу шансу да добро зарађују него бистра сиромашна деца. <ref>{{cite web|last1=Social Mobility and Child Poverty Commission|title = New research exposes the 'glass floor' in British society|url=https://www.gov.uk/government/news/new-research-exposes-the-glass-floor-in-british-society|website=www.gov.uk|accessdate = 22. 099. 2015.}}</ref>
 
== Класни конфликти ==
Ред 155:
 
== Литература ==
* {{Cite book |author=GrantBrown, JD.F. Andrew |chapter=Social class, definitionand ofStatus |editor=JonesMey, R.J. BarryJacob |title = RoutledgeConcise Encyclopedia of International Political Economy: Entries A-FPragmatics |publisher=Taylor & FrancisElsevier |year=20012009|isbn=978-0-41508-24350096297-69 |url=https://books.google.com/books?id=a29qBofx8Y8CGcmXgeBE7k0C&pg=PA161PA952|pages=161952}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Grant, J. Andrew |chapter=class, definition of |editor=Jones, R.J. Barry |title = Routledge Encyclopedia of International Political Economy: Entries A-F |publisher=Taylor & Francis |year=2001|isbn=978-0-415-24350-6 |url=https://books.google.com/books?id=a29qBofx8Y8C&pg=PA161|pages=161}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Akhbar-Williams, Tahira|chapter=Class Structure|editor=Smith, Jessie C.|title = Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1|publisher=ABC-CLIO|year=2010|isbn=978-0-313-35796-1|url=https://books.google.com/books?id=10rEGSIItjgC&pg=PA322|pages=322}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Brown, D.F.|chapter=Social class and Status|editor=Mey, Jacob|title = Concise Encyclopedia of Pragmatics|publisher=Elsevier|year=2009|isbn=978-0-08-096297-9|url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA953|pages=953}}