Римско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање преусмјерења, додатно сређивање using AWB |
|||
Ред 1:
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = {{Јез-лат|Imperium Romanum}}<br />Senatus Populusque Romanus ([[SPQR]])<br />Сенат и народ Рима<br />{{Јез-грч|Βασιλεία Ῥωμαίων}}<br />Царство Римљана (Ромеја)
| Конвенционални_пун_назив = Римско царство
Ред 47:
Касније државе на западу као што су ([[Франачка|Франачко краљевство]] и [[Свето римско царство]]) и на истоку ([[Император сверуски|руски цареви]]) користили су римско државнички назив све до модерног доба.
Значајно наслеђе Римског царства оставило је дубок траг у праву, архитектури, политичком животу и институцијама, као и многим другим пољима живота. [[Римско право]] остало је основа правног система велике већине Европских држава.
== Принципат ==
Ред 354:
На сабору је осуђено [[Арије]]во учење и његови [[Аријанство|следбеници]] и утврђен је [[Символ вере]] и многе друге важне одлуке за потоњи живот цркве и њену огранизацију.
Константин је умро [[334]]. године, у тренутку када је планирао поход против Персије.
Царство је поново подељено између Константинових синова и њихових рођака. Браћа [[Константин II]], [[Констанс]] [[Констанције II]] постали су заједнички цареви. Константину II су припале западне провинције, Галија, Британија, и Хиспанија, Констанс владао над Италијом, Нориком и Илириком, док је Констанције II имао да управља источним провинцијама Анадолијом, Сиријом, Палестином и Египтом. Далматије је као ''цезар'' на управу добио део Балканских провинција, Грчку и Тракију.
Ред 373:
Код Хадријанопоља (данашње [[Једрене]]) долази до велике [[Битка код Хадријанопоља|битке]] између Гота и Римљана, [[9. август]]а [[378]]. године. Римљани су претрпели тежак пораз, а сам цар Валенс погинуо је на бојишту. Да би нагнално Готе на повлачење са Балкана, царство је било приморано да са њима склопи савез. Као [[федерати]], Готи су се обавезали да као најамници царству пружају војну помоћ. Источни Готи насељени су у Панонији, а Западни северној Тракији.
Након смрти Валентинијана I [[375]]. године, његов син [[Грацијан]] постао је цар на западу. Након битке код Хадријанопоља, Грацијан је у [[Сирмијум]]у прогласио искусног генерала пореклом из Хиспаније, [[Теодосије I|Теодосија]] за источног цара. У религијском погледу, по први пут долази до слоге између западног и источног царства, будући да су и Грацијан и Теодосије били следбеници православља и Никејског хришћанства.
Теодосије је већ [[381]]. године сазвао [[Други васељенски сабор|сабор у Цариграду]], да би коначно решио спор са аријанцима. На овом сабору потврђен је Никејски Символ Вере. Само годину раније, 380., цар Теодосије је прогласио Хришћанство за државну веру Римског царства и отпочео прогон пагана и припадника разних јеретичких учења.
Док је на истоку дошло до стабилизације прилика, на западу долази до све већих превирања. Германски елемент постаје све снажнији, а западних цареви све више се ослањају на германске најамнике у војсци, што слаби њихов ауторитет. Долази до слабљења градова и градске привреде, а римска држава прибегава све већим пореским наметима да би финансирала најамнике, што доводи до опште несигурности. Све је већи и спољни притисак, будући да бројни Германски народи почињу сталне упаде у римске провинције, охрабрени слабошћу царевине.
Након новог сукоба са Готима на Балкану, Источно царство било је приморано да готском вођи [[Аларих I|Алариху]] препусти команду над царском војском на Балкану.<ref>{{harvnb|Острогорски|1969|pp=74-75}}</ref> Утицај Гота сломљен је међутим, у великим нередима у Цариграду око 400. године када су Готи потиснути из војске.
Последње године своје владавине, Теодосије проводи у сукобу са узурпатором [[Магнус Максимус|Максимусом]], који је након убиства цара Грацијана контролисао велики део западних провинција. Након дужег сукоба, Теодосије је савладао узурпатора и бици на Сави и постао једини цар. На самртном одру, [[395]]. године, Теодосије трајно дели царство на два дела, између своја два сина, [[Аркадије|Аркадија]], који добија исток, и [[Хонорије|Хонорија]] који постаје западни цар.
=== Пропаст Западног царства, 410 — 476 ===
Убрзо након Теодосијеве смрти, долази до велике кризе на западу, где малолетни цар Хонорије потпада под утицај моћног војсковође [[Стилихон|Флавија Стилохона]]. Већ [[401]]. године долази до велике инвазије Аларихових Гота на Италију, а [[406]]. племена Вандала, [[Алани|Алана]] и [[Свеви|Свева]] у великим масама прелазе залеђену Рајну и насељавају се у западним провинцијама.
Након три опсаде и бројних преокрета, Аларих [[410]]. пљачка Рим. Овај догађај има пре свега симболички значај и као такав представља значајну прекретницу у римској историји.
== Референце ==
| |||