Отворите главни мени

Промене

м
исправљање преусмјерења, додатно сређивање using AWB
{{malo_inlajn_referenci}}
{{друго значење2|Црна Гора}}
{{Инфокутија бивша држава
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име =
| Конвенционални_пун_назив = Краљевина Црна Гора
 
==== Нова Црна Гора ====
Послије завршетка ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црна Гора и могла бити задовољна териториалник добицима. Иако јој је одузет [[Скадар]], добила је проширење од око 5000  km²: прије рата је 9475, а након рата више од 14000  km². У њном саставу сада су били: Малесија, дио Новопазарског сандзака и Метохије до [[Бели Дрим|Бијелог Дрима]], као и градови: [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Беране]], [[Пљевља]], [[Рожаје]], [[Гусиње]], [[Плав]], [[Ђаковица]] и [[Пећ]].
 
Новим Разграничење успостављена је, по први пут у новом вијеку, територијална веза између Црне Горе и Србије. За ове ратне добитке плаћена је велика цијена-3100 погинули и 6500 рањених војника.
Крај Балканских ратова донио је Црној Гори још један проблем, можда и највећи. С протјеривањем Османлијског царства са Балкана, нестао је и разлог који је Црну Гору чинио важним за велике силе, првенствено за [[Руска империја|Русију]]. Због тога је руска политика послије 1913. године, све отвореније заступала становништво да је Црна Гора завршила своју државну мисију и да је послије уклапања Османлијског царства са Балкана, треба припојити Србији.
<gallery>
СликаДатотека:Montenegro1913 sr.png|Краљевина Црна Гора 1913.
 
СликаДатотека:Serbia after Balkan Wars.jpg|Црна Гора и [[Краљевина Србија|Србија]] пре и после балканских ратова
</gallery>
 
Вијест о сарајевском атентату стигла је на [[Цетиње]] истог дана ок 17 сати. У вријеме када је на [[Цетиње]] стигла вијест о сарајевском атентату, [[Никола I Петровић|краљ Никола]] је био у возу, на путу између [[Салцбург]]а и [[Трст]]а. Црногорски краљ се вратио у земљу два дана након атентата и одмах по доласку је упутио телеграм саучешћа аустроугарском цару [[Франц Јосиф|Францу Јосифу]]. Прогласио је и петнаестодневну дворску жалост. Одговорним за атентат [[Аустроугарска|Хабсбуршка монархија]] сматрала је владу [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], којој је доставила Ноту са захтјевом да се кривица казне и да њени органи учествују у истрази. Будући да је оцијењено да захтјеви аустроугарске владе угрожавају државни интегритет [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], српска влада их је одбила. То је монарихи послужило ка повод да јој 28. јула 1914. објави рат. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка.
 
На страну [[Краљевина Србија|Србије]] одмах је стала [[Руска Империја|Русија]], која је два дана касније нардеила општу мобилизацију. Услиједила је реакција [[Немачко царство|Њемачке]], која објављује рат [[Руска Империја|Русији]]. За само неколико дана [[Немачко царство|Њемачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], напала [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] је објавила рат [[Немачко царство|Њемачкој]], а [[Аустроугарска]] [[Руска Империја|Русији]], Tako je sukob između Srbije i Austrougarske prerastao u svjetski rat. Crnoj Gori ljeta 1914. godine nije bilo do rata, поготово не до сукоба са својим моћним сусједом-Аустроугарском. Али, када је дошло до сукоба између Србије и Аустроугарске, те када се у тај рат укључила и Русија, она другог избора, осим уласка у рат, није имала. Краљ Никола је истог дана када је Аустроугарска објавила рат Србији, наредио мобилизацију црногорске војске. Тиме је већ било јасно да ће се и Црна Гора ускоро наћи у рату. Услиједило је неколико формалних потеза: Црногорска народна скупштина је затражила од Владе да објави рат Аустроугарској, а краљ и Влада су 6. августа, уважавајући молбу Скупштине, донијели одлуко о објави рата. На почетку тог великог сукоба 1914. године, Краљевина Црна Гора је једна од осам ратујућих земаља. На једној страни, савезничке државе су биле: Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Белгија и Црна Гора, а на другој: Аустроугарска и Њемачка
 
У вријеме објаве рата, црногорска је војска била подељена у шест дивизија, са укупно мобилисаних 35000 војника. Касније ће, додатном мобилизацијом, тај број бити повећан на 45000, па на 48000 војника. Наспрам црногорске војске, налазило се на почетку рата, око 72000 аустроугарских војника. Сукобљене стране имале су три главна операцијска региона: један око Пљеваља, други око Грахова и трећи на масиву Ловћена. Или- пљеваљски, херцеговачки и ловћенски фронт.
 
Током прве ратне године, између црногорске и аустроугарске војске није било сукоба великих размјера, нити су зараћене стране изводиле велике операцијске захвате. Први фронт отворен је у зони дејствовања Херцеговачког одреда, чије су јединице 8. августа предузеле напредовање према Требињу и Билећи. Средином августа непријатељска војска је успјела да их примора на повлачење, безуспјешно покушавајући да заузме Грахово. Од октобра на обом дијелу фронта долази до затишаја.
 
Сукоби у зони дјеловања Пљеваљске дивизије почели су у другој половини августа, када је аусторугарска војска успјела да заузме Пљевља. Тек крајем августа, када је започела заједничка акција са српском војском према југоисточној Босни, црногорска војска је вратила контролу над Пљевљима. Након ослобођења Пљеваља, дошло је до наступања црногорске војске према Босни. Средином септембра заузети су Горажде и Фоча, а крајем мјесеца црногорске трупе запосјеле у Романију и дошле надомак Сарајева. Услиједио је аустроугарски конранапад у другој половини октобра, па су се црногорске јединице морале повући.
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:Mome dragome narodu!.jpg|[[s:Књажевска прокламација од 28. августа 1910.|Књажевска прокламација од 28. августа 1910.]]
СликаДатотека:Proclamation of the Kingdom of Montenegro.jpg|Проглашење Краљевине
СликаДатотека:Crnogorski alaj barjak.png|Црногорски алај-барјак, војна застава
СликаДатотека:Skadar predaja zastave.jpg|Предаја [[Застава Турске|турске заставе]] краљу Николи.
 
СликаДатотека:Kingdom 1914.gif|Црна Гора пред Први светски рат
СликаДатотека:Montenegrinofficers.jpg
СликаДатотека:M 45 14 les monténégrins Lovcen au nord de Cettinié.jpg|Црногорски војници ван [[Ловћен]]а, октобар, 1914.
 
СликаДатотека:Regierungsgebäude in Cetinje. (BildID 15570535).jpg|[[Владин дом на Цетињу]] 1917. за време аустроугарске окупације
</gallery>