Родио се у селу Ракинац (данас [[Симићево]]), код [[Пожаревац|Пожаревца]] [[1920]]. године. Након завршене гимназије уписао се на [[Медицински факултет Универзитета у Београду]]. Већ у гимназији ушао је у СКОЈ. Након напада Немачке на Југославију вратио се у родни крај и ту организовао диверзантске групе и ударне десетине. После припрема они су почели да изводе акције: сечење телефонских стубова и спречавање сељака да носе намирнице за Немце.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196}}
Моравска чета која је припала 2.[[Други Шумадијскомшумадијски партизански одред|Другом шумадијском партизанском одреду]] формирана је [[17. августаавгуст]]а [[1941]]. године, а међу првим борцима који су се тада окупили био је и Сима који је изабран за политичког комесара чете. Као комесар посебно се истакао у нападу на жандармеријску станицу у Жабарима[[Жабари]]ма у ноћи између [[9. септембар|9.]] и [[10. септембар|10. септембра]]. Тада је заробљено око 40 жандарма и запаљена општинска архива. У Жабарима је формирао народноослободилачки одброодбор састављен од седам мушкараца и две жене. Водио је жестоку борбу са [[Српска државна стража|недићевцима]] [[30. септембра|30. септембра]] код [[Свилајнац|Свилајнца]]. Њих су потпуног уништења спасили Немци који су им притекли у помоћ. У повлачењу разоружали су четнике [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]] који су им кренули у помоћ.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Група је [[15. фебруарафебруар]]а поставила заседу на путу [[Пожаревац]] − [[Петровац на Млави|Петровац]] којим је требало да прође [[Марисав Петровић]] са својим 5. добровољачким одредом. Око 10 часова наишча су кола у којма су били Немци. Партизани су припуцали и убили све немце. Тројица од њих били су официри, а свакако најзначајнији био је Хензел, командант 734. гренадирског пука и казнене експедиције која је послата у пожаревачки округ. Осим оружја пронађена је код Хензела торба у којој се налазила мапа на којој су била обележена сва места у источној Србији где се налазе партизани са именима и надимцима свих командира и политичких комесара. Документа је Сима одмах ослао у штаб и обавестио све партизанске групе о предстојећој офанзиви.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=196-197}}
Сима је са четом почетком априла 1943. прешао у ресавски срез, игде напалису [[14. априлааприл]]а напали рудник угља „Морава” у селу [[Плажане|Плажану]] код [[Деспотовца|Деспотовца]]. Када су заузели рудник, одржали су збор, а затим су кренули према Бусуру[[Бусур]]у. Тамо су се склонили на салаш Димитрија Кадића. Упркос предострожности, четници су опколили салаш. Партизани су покушали да се извуку без борбе, али су их четници опазили и запуцали. Један метак погодио је и Симу и он је преминуо.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[20. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=197}}
