Војна болница Ниш — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот: Преправљање линкова на https)
м
Након две године од оснивања Војне болнице, 1880. године, у Србији је било 105 лекара и 15 лекарских помоћника, (од којих око 38% или 38 лекара и 2 лекарска помоћника радило у Београду), 25 бабица (од којих је 75% или 19 радило у Београду) и 32 апотекара. У нишком округу те године је радило 9 лекара и 2 апотекара. Сви они су били истовремено и припадници Војне болнице Ниш.<ref>Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић, ''Здравље у Србији године 1880. - годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке'', Универзитетс ка библиотека „Светозар Марковић”, Београд, [http://www.rastko.rs/cms/files/books/517bd58a9511a Усмено изложено на редовном састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 18.04. 2013. године]</ref>
 
Захваљујући Војној болница, град Ниш је [[1897]]. добио првог сталног [[хирургија|хирурга]] (мајора др [[Михаило Петровић (хирург)|Михила Петровића]] (1863—1934) који не само да је био начелник [[Први хируршки павиљон у Нишу|хируршког одељења]] и један од управника Војне болнице Ниш (1896—1912) већ и једини хирург у граду који је хонорарно радио, као и већи број припадника Војне болнице у првој нишкој [[Окружна болница у Нишу|Окружној болници]]).
{{clear}}