Frensis Skot Ficdžerald — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 25:
= Mladost =
Rođen je 1896.u [[Сент Пол|Sent Polu]], u državi [[Минесота|Minesota]], u porodici više srednje klase.
Njegov otac, Edvard Ficdžerald, irskog i engleskog porekla, preselio se u Sent Pol iz [[Мериленд|Merilenda]] posle [[Амерички грађански рат|Američkog građanskog rata]] i bio je poznat kao„tih i ugledan čovek sa divnim južnјačkim manirima“.Njegova majka se zvala Meri„Moli“ Mekvilan Ficdžerald, i bila je ćerka irskog doseljenika koji se obogatio veletrgovinom.
Skot Ficdžerald je proveo prvu deceniju svog detinjstva prvenstveno u [[Буфало (Њујорк)|Bafalu]], u državi [[Њујорк (држава)|Njujork]].Tu se pokazalo da je dečak izvanredne inteligencije koji je rano ispoljio veliko interesovanje za književnost.
Kada je imao 13 godina, doživeo je da njegovo prvo književno delo izađe u štampu–bila je to detektivska priča objavljena u školskim novinama. Godine 1911, kada je Ficdžerald imao 15 godina, roditelji su ga poslali u školu Njuman, prestižnu katoličku gimnaziju u [[Хакенсак (Њу Џерзи)|Hakenseku]], u državi [[Њу Џерзи|Nju Džersi]]. Kada je maturirao 1913, Ficdžerald je odlučio da ostane u Nju Džersiju i da nastavi svoj umetnički razvoj na [[Универзитет Принстон|Univerzitetu Prinston]].
Godine 1917. je napustio univerzitet kako bi se pridružio vojsci. Tokom zime 1917.godine, Ficdžerald je bio stacioniran u Fort Levenvortu i bio je jedan od studenata budućeg američkog predsednika i generala armije [[Двајт Д. Ајзенхауер|Dvajta Ajzenhauera]] koga je naročito mrzeo. Zabrinut da će možda poginuti u [[Први светски рат|Prvom svetskom ratu]] a da neostvari svojeknjiževne snove, Ficdžerald je brzo napisao knjigu ''Romantični egoista'' nekoliko nedelja pre mobilizacije– i, iakoga je izdavačka kuća Skribner odbila, recenzent je zapazio originalnost njegovog romana i ohrabrivao Ficdžeralda da pošalje još dela u budućnosti.
= Zelda =
[[Датотека:Zelda Fitzgerald portrait.jpg|мини|Zelda Seir 1917]]
[[Датотека:F. Scott Fitzgerald, 1921.png|мини|F. Skot Ficdžerald 1921]]
Ficdžerald je dobio čin višeg pešadijskog poručnika i bio je raspoređen u Kamp Šeridan u blizini [[Монтгомери (Алабама)|Montgomerija]], u [[Алабама|Alabami]]. U jednom elitnom klubu, Ficdžerald je upoznao i zaljubio se u [[Зелда Фицџералд|Zeldu Seir]], ćerku sudije Vrhovnog suda u Alabami Entonija D. Seira, i, po rečima Ficdžeralda, „zlatnudevojku“ visokog društvа [[Монтгомери (Алабама)|Montgomerija]].
Zelda je prihvatila njegovu prosidbu, ali posle nekog vremena, uprkos tome što je radio u jednoj reklamnoj agenciji i pisao kratke priče, nije mogao da je ubedi da će biti u stanju da je izdržava, navodeći je da raskine veridbu. Ficdžerald se vratio svojim roditeljima koji su živeli u Samit Aveniji br. 599, na Katedral Hilu u [[Сент Пол|Sent Polu]], kako bi preradio ''Romantičnog egoistu'' u delo s novim naslovom ''Ova strana raja'', polu-autobiografsku priču o Ficdžeraldovim godinama dok je bio student na [[Универзитет Принстон|Prinstonu]]. Izdavačka kuća Skribner je prihvatila njegovu prerađenu knjigu na jesen 1919, ona je objavljena 26. marta 1920. i postigla brzi uspeh prodavši 41,075 primeraka u prvoj godini. Ova knjiga je označila početak njegove spisateljske karijere i obezbedila mu stalan prihod koji je odgovarao Zeldinim zahtevima. Oni su obnovili veridbu i venčali se u Katedrali Svetog Patrika u [[Њујорк|Njujorku]]. Njihova ćerka i jedino dete, Franses Skot „Skoti“ Ficdžerald je rođena 26. oktobra 1921.
= Doba džeza =
Vreme provedeno u [[Париз|Parizu]] dvadesetih godina 20. veka pokazalo se kao najuticajnija decenija u Ficdžeraldovom razvoju. Ficdžerald je napravio nekoliko izleta po [[Европа|Evropi]], uglavnom u Parizu i po [[Азурна обала|francuskoj rivijeri]], i sprijateljio se sa mnoštvom članova američke dijaspore u Parizu, pre svega sa [[Ернест Хемингвеј|Ernestom Hemingvejom]].
Iako je Ficdžeraldova strast bila pisanje romana, samo se njegov prvi roman dovoljno dobro prodavao kako bi izdržao raskošni život koji su on i [[Зелда Фицџералд|Zelda]] usvojili kao poznate ličnosti Njujorka (''[[Велики Гетсби|Veliki Getsbi]]'', koji se sada smatra njegovim remek-delom, nije dostigao popularnost pre Ficdžeraldove smrti.) Zbog ovakvog načina života, kao i zbog Zeldinih medicinskih troškova, Ficdžerald je konstantno bio u finansijskim problemima i često je tražio pozajmice od svog agenta Harolda Obera i urednika u Skribneru, Maksvela Perkinsa.
[[Датотека:Fitzgerald, Saturday evening post.png|мини|Prvog Maja, 1920 izdanje ''The Saturday Evening Post'', prvi put ime F. Skot Ficdžerald se pojavljuje na naslovnoj stranici magazina kome je posvetio dobar deo svog života. Ficdžeraldova kratka priča Bernice Bobs Her Hair se pojavljuje u ovom izdanju.]]
Ficdžerald je počeo sa pisanjem svog četvrtog romana krajem dvadesetih godina, ali je bio sprečen da nastavi s radom zbog finansijskih problema i šizofrenije od koje je obolela Zelda 1930, te je morao da piše komercijalne kratke priče. Njeno emocionalno zdravlje je ostalo slabo do kraja njenog života.
Ред 55:
= Zaveštanje =
Ficdžeraldova dela su inspirisala pisce otkad je počeo da objavljuje. Objavljivanje ''Velikog Getsbija'' je podstaklo [[Томас Стернс Елиот|T. S. Eliota]] da u jednom pismu Ficdžeraldu napiše: „Činimi se da je ''Veliki Getsbi'' prvi korak koji je američka proza napravila još od [[Хенри Џејмс|Henrija Džejmsa]]...“ U pismu napisanom četrdesetih godina, [[Џером Дејвид Селинџер|Dž. D. Selindžer]] je iskazao divljenje prema Ficdžeraldovom delu, a Selindžerov biograf Ijan Hamilton je napisao da je Selindžer čak neko vreme video sebe kao „Ficdžeralovog naslednika“. U [[Њујорк тајмс|Njujork Tajmsu]] je posle Ficdžeraldove smrti objavljeno da je on „bio bolji nego što je sam znao, jer je i u zbilji i u književnom smislu izmislio jednu generaciju... On ih je možda razumeo, pa čak i predvodio, jer su u svojim srednjim godinama videli drugačiju i uzvišeniju slobodu kojoj je pretilo uništenje.“
U 21.veku se prodaju milioni primeraka ''Velikog Getsbija'' i ostalih njegovih dela, a ''Getsbi'', konstantni bestseler, deo je obavezne lektire u mnogim srednjim školama i na univerzitetima.
| |||