Надрилекарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 41:
Због малог познавања узрока и механизама функционисања болести, „лекови“ који су ширко пласирани ( за разлику од локално произведених и локално коришћених лекова), називају се још и патент лекови, дошли су до изражаја у 17. и 18. веку у Британији и њеним колонијама, поготову у Северној Америци. Дафијев елксир и Тарлингтонов балсам први су користили брендирање и масовни маркетинг за стварање и одржање тржишта.<ref>{{Cite book|title="Product innovation in early modern London". Past & Present.|last=Styles|first=John|publisher=Oxford University Press|year=2000|isbn=|publication-place=|pages=124-69|type=}}</ref> Сличан процес се у исто време одвијао у другим земљама Европе, као на пример са маркетингом колоњске воде коју су Јохан Марија Фарина и његови имитатори пласирали као универзални лек. Патент лекови су се углавном састојали од алкохола и од опијума, који су пружали олакшање и изазивали збуњеност код потрошача, иако вероватно нису лечили болести за које су се претпосављали као лекови.
Број међународно распрострањених патент лекова се повећао крајем осамнаестог века, од којих је већина настала у Великој Британији.<ref name=":0">{{Cite book|title=Old English patent medicines in America|last=Griffenhagen|first=George B.|last2=Harvey|first2=Young, James|publisher=Smithsonian Institution (published 2009)|year=1929|isbn=|publication-place=Washington, DC|pages=155-83|type=|oclc=746980411|via=Project Gutenberg}}</ref> До 1830. године Британски парламент је забележио је преко 1300 различитих врста<ref>{{Cite journal|last=|first=|date=|title="House of Commons Journal, 8 April 1830"|url=|journal=british-history.ac.uk.|volume=|pages=|via=}}</ref>, од којих већина испуњава савремене стандарде.
Холандска организација, Друштво за борбу против надрилекарства (ВтдК), основана је 1881. године и она представља најстарију организацију на свету овог типа. Од тада ова организација издаје часопис: „Холандски магазин против надрилекарства“.<ref>{{Cite web|url=http://www.quackometer.net/blog/|title=Dutch sceptics have 'bogus' libel decision overturned on human rights grounds|first=Andy|last=Lewis|date=3. Avgust 2009.|website=Quackometer|publisher=Andy Lewis|language=engleski|archive-url=|access-date=}}</ref> Друштво за борбу против надрилекарства се првих година залагало за признање медицине као науке.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/31015325|title=Curing and insuring : essays on illness in past times : the Netherlands, Belgium, England, and Italy, 16th-20th centuries : proceedings of the Conference Illness and History, Rotterdam, 16 November 1990|date=1993|publisher=Verloren|others=Binneveld, J. M. W. (Johannes Martinus Wouter), 1943-, Dekker, Rudolf.|isbn=9065504087|location=Hilversum|oclc=31015325}}</ref> Њихово учешће у јавним дебатама је омогућило Холандији да постане једна од првих земаља са владином регулативом о лековима.<ref>{{Cite book|title=United we stand: the pharmaceutical industry, laboratory, and clinic in the development of sex hormones into scientific drugs, 1920–1940|last=Oudshoorn|first=Nelly|publisher=Science, Technology & Human Values. Sage Publications|year=1993|isbn=|publication-place=|pages=5-24|type=|jstor=689698}}</ref>
Британска медицинска асоцијајција је 1909. године, у покушају да заустави продају патент лекова, објавила у свом часопису истраживање: „Тајни лекови, колико коштају и од чега се састоје“<ref name=":1">{{Cite book|title=Secret remedies, what they cost and what they contain|last=|first=|publisher=British Medical Journal|year=1909|isbn=|publication-place=|pages=|type=|oclc=807108391}}</ref>. Састоји се од 20 поглавља, од којих сваки обухвата по једну болест коју би ти лекови требало да лече.<ref>{{Cite journal|last=|first=|date=|title="The Composition of Certain Secret Remedies: I.-Some Remedies for Epilepsy"|url=|journal=British Journal of Medicine|volume=2 (2293)|pages=1585-86|via=}}</ref> Сваки лек је темељно испитан, у предговору је истакнуто: „Тачност података не може се довести у питање; истраживање је спроведено са великом пажњом веома квалификованих хемичара“<ref
Британски патент лекови су изгубили превласт на тржишту Северне Америке за време Америчке револуције, када им је био забрањен увоз на територију Тринаест колонија, а затим због истог разлога губе још више територија за време Рата из 1812. године. Почетком деветнаестог века домаћи амерички брендови почињу да попуњавају празнине, достижући свој врхунац у првим годинама након Америчког грађанског рата<ref name=":2">{{Cite book|title=The toadstool millionaires: a social history of patent medicines in America before federal regulation|last=Young|first=James H.|publisher=Princeton University Press|year=1961|isbn=|publication-place=Princeton, New Jersey|pages=|type=}}</ref><ref name=":0" />. Британски лекови нису успели никада да поврате стару доминацију на тржишту Северне Америке, а ера која је уследила назива се периодом „златног доба“ надрилекарства у Сједињеним Државама. Та доминација се огледа у сличном порасту америчких патент лекова у другим деловима света.
У Сједињеним Државама, лажни лекови у овој сфери су се жаргонски називали: „змијско уље“. Назив се односи на висину цена лажних лекова који су наводно били бољи од осталих због тога што су се правили од егзотичних састојака. Они који су их продавали називали су се: „трговци змијског уља“, и најчешће су продавали своје лекове користећи се страсним говорима сличним религиозним проповедима о проклетству или паклу. Најчешће су пратили друге позоришне или забављачке трупе које су путовале из града у град. Напуштали су места брзо, пре него што су мештани имали могућност да открију да су њихови лекови лажни. Међутим нису сви трговци патент лековима били ограничени на другоразредне послове, одређени број трговаца, поготову у Сједињеним Државама, се обогатио захваљујући националним и интернационалним продајама својих производа.
„Пацифички медицински и хируршки часопис“ је 1875. године уложио жалбу:<blockquote>„Ако је Сотона икада успео да скупи већи број лажи у један скуп људских тела изван других описа, то је учинио у рекламирању надрилекарства. Хладноћа и размишљање са којим они проповедају најочигледније лажи су стварно ужасне. Скорашњим доласком у Сан Франциско, чије име може указати на то да потиче из Понтијских мочвара Европе, најављује себе као: „Бивши доктор Масачусетске Амбуланте, из Бостона.“ Овај момак је био довољно дрзак да објави да наплаћује лекаримау својим случајевима 5 долара! Још један геније у Филаделфији, који има лажну диплому, тврди да је основао нови систем лекарске праксе и назива себе „професором“. Он промовише два еликсира које је он сам произвео, један је за „све мушке болести“, а други за „све женске болести“! На листи препарата које овај бедник рекламира као резултат сопственог рада налази се озон!“</blockquote>Један од многих примера је Вилијам Радама, немачки имигрант у САД-у, који је у 1880-им почео да продаје свој лек „Микроб килер“ широм Сједнињених Држава и, убрзо након тога, у Британији и у свим њеним колонијама. Његова мешавина била је рекламирана као лек „који лечи све болести“, чак је и ова фраза била утиснута на стаклене бочице у којима се продавао лек.<ref name=":3">{{Cite book|title=Microbes and the microbe killer|last=Radam|first=William|publisher=|year=1895|isbn=|publication-place=|pages=|type=}}</ref> У ствари, Радамов лек је био терапеутски бескористан (чак је у великим количинама био отрован), то је у ствари разређени раствор сумпорне киселине, обојен малом количином црног вина<ref name=":2" />. Радамов рекламни материјал, поготову његове књиге, пружају нам увид у улогу коју је имала псеудонаука у развоју и маркетингу патент лекова<ref name=":3" />.▼
▲„Ако је Сотона икада успео да скупи већи број лажи у један скуп људских тела изван других описа, то је учинио у рекламирању надрилекарства. Хладноћа и размишљање са којим они проповедају најочигледније лажи су стварно ужасне. Скорашњим доласком у Сан Франциско, чије име може указати на то да потиче из Понтијских мочвара Европе, најављује себе као: „Бивши доктор Масачусетске Амбуланте, из Бостона.“ Овај момак је био довољно дрзак да објави да наплаћује лекаримау својим случајевима 5 долара! Још један геније у Филаделфији, који има лажну диплому, тврди да је основао нови систем лекарске праксе и назива себе „професором“. Он промовише два еликсира које је он сам произвео, један је за „све мушке болести“, а други за „све женске болести“! На листи препарата које овај бедник рекламира као резултат сопственог рада налази се озон!“
Рекламне тврдње које су сличне Радамовим могу се наћи кроз 18-и, 19-и, 20-и и 21-и век<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/35960662|title=The cure for all diseases : with many case histories of diabetes, high blood pressure, seizures, chronic fatigue syndrome, migraines, Alzheimer's, Parkinson's, multiple sclerosis, and others showing that all of these can be simply investigated and cured|last=Regehr,|first=Clark, Hulda|isbn=1890035017|location=San Diego, CA|oclc=35960662}}</ref>. „Др“ Силби, енглеси продавац патент лекова у 18. и 19. веку, отишао је толико далеко да тврди да би његов лек могао да „поврати, реанимира, живот у случају изненадне смрти“. Још један енглески „лекар“ „Др Соломон“ наводи да његов Кордијал Балм оф Гилеад може да излечи готово све, али је посебно ефикасан код венеричних болести, од гонореје до онанизма. И ако је то у ствари бренди са укусом биља, цена је била пола гвинеје 1800-те године<ref>{{Cite journal|last=Helfand|first=William H.|date=|title="President's address: Samuel Solomon and the Cordial Balm of Gilead"|url=|journal=Pharmacy in History|location=Madison, WI|publisher=American Institute of the History of Pharmacy|volume=|pages=151-59|via=41111251}}</ref>, што је еквивалентно £38(4.936 дин).▼
▲Рекламне тврдње које су сличне Радамовим могу се наћи кроз 18-и, 19-и, 20-и и 21-и век. „Др“ Силби, енглеси продавац патент лекова у 18. и 19. веку, отишао је толико далеко да тврди да би његов лек могао да „поврати, реанимира, живот у случају изненадне смрти“. Још један енглески „лекар“ „Др Соломон“ наводи да његов Кордијал Балм оф Гилеад може да излечи готово све, али је посебно ефикасан код венеричних болести, од гонореје до онанизма. И ако је то у ствари бренди са укусом биља, цена је била пола гвинеје 1800-те године, што је еквивалентно £38(4.936 дин).
Не можемо рећи да су сви патент лекови лоши. Тарлингтонов балзам живота, који је први пут пласиран на тржиште средином осамнаестог века, имао је корисне особине. Овај лек је све до почетка двадесетог века носио своје оригинално име, и још увек се може наћи у британским и америчким фармакопејама као „Сложена структура бензоина“. У оваквим случајевима вероватно је недостајала емпиријска подршка када су били представљени на тржиште, а њихове предности су једноставно случајности откривене након чињенице.
Крај пута за патент лекове, који се данас сматрају за тешке видове преваре у земљама Северне Америке и Европе, био је почетком двадесетог века. Двадесет и првог фебруара 1906. године усвојен је Закон о чистој храни и лековима у Сједињеним Државама. Овај закон је резултат кампање коју су деценијама водили државни органи и медицинске установе. Велики број издавача и новинара их је подржавао, најистакнутији је новинар Самјуел Хопкинс Адамс, који је написао дело „Велика америчка превара“.<ref>{{Cite book|title=The great American fraud: articles on the nostrum evil and quackery reprinted from Collier's|last=Adams|first=Samuel Hopkins|publisher=American Medical Association|year=1912|isbn=|publication-place=Chicago|pages=|type=|oclc=894099555.}}</ref> Три године касније у Британија и друге европске земље следе пример Сједињених Држава и уводе своје законе. Ови закони уклонили су изузетно опасне састојке из патент лекова, и присили су њихове произвођаче да прекину да их промовишу неискреним тврдњама.
== Модерна култура ==
Линија 65 ⟶ 62:
[[File:Tho-Radia-IMG 1228.JPG|thumbnail| „-{Tho-radia powder}-” кутија је пример [[радиоактивно надрилекарство|радиоактивног надрилекарства]].]]
[[File:Scientology - The E-Meter.jpg|thumbnail| [[E-метар]] [[Сајентологија|Сајентологије]], је уређај надрилекарства који мери [[енграм]]е.<ref>{{cite news|title=Religion's Shocking Experience|url=https://news.google.com/newspapers?id=sUtSAAAAIBAJ&sjid=yHsDAAAAIBAJ&dq=e-meter%20quackery&pg=5878%2C2039441|accessdate=27 September 2012|newspaper=St Petersburg Times|date=3 May 1969}}</ref><ref>{{cite book|last=Janssen|first=Wallace|year=1993|chapter=The gadgeteers|chapterurl=|editor1-last=Barrett|editor1-first=Stephen|editor2-last=Jarvis|editor2-first=William|title=The health robbers: a close look at quackery in America|series=Consumer health library|location=Buffalo, NY|publisher=Prometheus Books|isbn=978-0-87975-855-4|url=https://books.google.com/books?id=JVprAAAAMAAJ}}</ref>]]
Надрилекарство је промоција вештачких и неодобрених здравствених шема ради профита. Укорењено је у традицијама тржишта<ref>{{Cite journal|last=Jarvis|first=W. T.|date=1999-11|title=Quackery: the National Council Against Health Fraud perspective|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10573757|journal=Rheumatic Diseases Clinics of North America|volume=25|issue=4|pages=805–814|issn=0889-857X|pmid=10573757}}</ref>. Надрилекарство се најчешће користи да би се означио настанак универзалног лека, већ поменутог у тексту. Надрилекарство постоји и данас, може се наћи у било којој култури и у свакој медицинској традицији. Насупрот другим медијима за оглашавање, брзи напредак у комуникацији помоћу интернета је омогућило нове прилике за нерегулисано тржиште надрилекова и тржишних кампања које се такмиче током двадесетог века. Већина људи који поседују е-мејл су се сусрели са тржишном тактиком попут [[spamming]] (узнемиравања) – где су модерни облици надрилекарства представљена као чудесна средства за ''губитак тежине'' и ''унапређења сексуалности'' , као и тржишта лекова чији је квалитет непознат.
[[File:Revigorator.jpg|thumbnail|''Ревигратор 1929'' (The 1929 Revigator) је била [[грнчарија]] обложена радиоактивним [[Радон|радоном]].]]
Иако се надрилекарство најчешће упућује ка хроничним болесницима који су у позним годинама, заправо се може усмерити ка свим узрастима, укључујући и адолесцентима. Администрација хране и лекова<ref>{{Cite journal|last=Food and Drug Administration; Council of Better Business Bureaus|first=|date=April 1990|title="Quackery targets teens"|url=cfsan.fda.gov|journal=Department of Health and Human Services. Public Health Service. Food and Drug Administration|volume=|pages=90-1147|via=}}</ref> помиње како одређене области потенцијалног надрилекарства могу представљати проблем: повећање груди, губитак тежине, стероиди и хормони раста, потамњивање и пилула за потамњивање тена, уклањања длака или раст длака, и реплике постојећих лекова.
Године 1992. председник Националног савета против здравствене преваре, [[Вилијам Т. Јарвис]] је написао у свом делу "Клиничка хемија" да:
{{цитат|Конгрес Сједињених Америчких држава је потврдио да је надрилекарство најштетнија превара код старије популације. Американци потроше 27 милијарди долара сваке године на сумњиво лечење, прекомерно дајући новац на биомедицинском истраживању. Надрилекарство је карактерисано промоцијом вештачких и непроверених здравствених шема ради профита и не укључује у сваком случају подвале, преваре или похлепу. Прави проблем у рату против надрилекарства су принципи, укључујући и научна образложења која су укодирана у законима заштите потрошача, примарно у акту хране, лекова и козметике Сједињених Америчких држава. Постоји потреба за сличним законима. Регулатори су изневерили масу у доношењу адекватних закона, додајући дупле стандарде, акредитирајући псеудомедицину. Ненаучна здравствена нега попут акупунктуре, ајурведе, киропрктичара, хомеотерапије итд. је дозвољена од стране индивидуалних држава. Практичари користе ненаучне методе и обмане на публици, са мањком комплексног здравственог знања, која мора да се ослања на поверење својих добављача. Надрилекарство штети не само људима, оно подрива научну предузимљивост и требало би је жестоко осудити од стране сваког научника.}}<ref>{{Cite journal|last=Jarvis|first=W. T.|date=1992-8|title=Quackery: a national scandal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1643742|journal=Clinical Chemistry|volume=38|issue=8B Pt 2|pages=1574–1586|issn=0009-9147|pmid=1643742}}</ref>
Када би се они који практикују било коју врсту медицине изјаснили против надрилекарства, показали би озбиљно негодовње према одређеној врсти праксе. У многим развијеним државама постоје владине агенције попут Администрације хране и лекова у Сједињеним Америчким државама, чији је задатак да надгледа и регулише безбедност лекова заједно са твдњама од стране произвођача над новим и постојећим производима, укључујући лековима и нутриционистичким суплементима или витаминима. Федераслна трговинска комисија учествује у неким од ових послова.Да би се боље описала мање регулисана роба, 2000. године је амерички председник Клинтон потписао извршну наредбу 13147 које је сворило Комисију беле куће о Допунској и алтернативној медицини. 2002. Комисијин последњи извештај је поседовао неколико сугестија која су се тицала едукације, истраживања, имплентације и накнаде као начини да се процене ризици и добици сваког<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56616006|title=White House Commission on Complementary and Alternative Medicine Policy : final report.|last=(U.S.)|first=White House Commission on Complementary and Alternative Medicine Policy|date=2002|publisher=U.S. Dept. of Health and Human Services|others=United States. Department of Health and Human Services.|isbn=0160514762|location=Washington, DC|oclc=56616006}}</ref>. Као резултат, више новца је издвојено за истраживања неких од ових метода.
Индивидуалне и невладине агенције активно покушавају да разоткрију надрилекарство. Према [[Џону Ц. Норкросу]] (John C. Norcross) мање је консензус о неефикасности "у поређењу са ефикасним процедурама" али идентификовањем оба "псеудонаучним, непотврђеним или уврнутим психотерапијама" и "мере процене упитних вредности психометријских основа" било је подржано од стране многих аутора. Покрет праксе засноване на доказима у менталном здрављу увеличава консензус у психологији да би психолошка пракса требало да се ослања на емпиријска истраживања. Такође постоје интернет странице о "антинадрилекарству", попут Quackwatch које помажу купцима да процене тврђења. Информације овог сајта су важне не само купцима, већ и професионалцима медицине.
Линија 123 ⟶ 120:
*[[Лоренс Хемлин]] (1916) је оптужен 1906, за лажно промовисање свог „Чудотворног уља“ као лека који убија рак, на основу Закона о чистој храни и лековима .<ref>E.C. Alft. "Chapter 7: Good Old Days". Elgin: Days Gone By. Elgin History. Retrieved 2009-09-25.</ref>
*[[Л. Рон Хабард]] (1911-1986) био је оснивач Сајентолошке цркве. Поред тога био је и амерички писац научне фантастике и бивши официр у америчкој морнарици. Проглашен је за надрилекара и преваранта од стране критичара Сајентолошке цркве, као и од великог броја психијатријских организација због екстремних антипсихијатријских схватања.<ref> "Operation Clambake presents: FBI Files on L Ron Hubbard". xenu.net.</ref><ref> Virginia Linn (July 24, 2005). "L. Ron Hubbard". Pittsburgh Post-Gazette.</ref><ref>David S. Touretzky. "Secrets of Scientology: The E-Meter". Computer Science Department & Center for the Neural Basis of Cognition, Carnegie Mellon University.</ref>
*[[Вилијам Доналд Кели]](1925-2005) био је ортодонт и Герсонов следбених. Развио је алтернативну терапију за лечење рака под називом: „Неспецифична метаболичка терапија“. Овај третман је заснован на неоснованој тврдњи да „ погешна храна изазива малигност да расте, док одговарајућа храна омогућава нормално функционисање одбрамбених механизама тела.<ref>
*[[Џон Сент Џон Лонг]](1798-1834) био је ирски уметник који је тврдио да може да излечи туберкулозу изазивање бола и ране на леђима, из које би болести изашла. Оптужен је два пута због убитства својих пацијената овом „терапијом“.<ref>Hempel, Sandra (May 3, 2014). "John St John Long: quackery and manslaughter". The Lancet. 383 (9928): 1540–41. doi:10.1016/S0140-6736(14)60737-6.</ref>
*[[Џон Харви Келог]] (1852-1943) био је лекар из Бетл Крика у Минчигену, Сједињене Државе. Управљао је санитаријумом користећи холистичке методе са посебним фокусом на исхрану, клистрање и бежбање. Келог је био представник вегетаријанства и измислио је корнфлекс, житарице за доручак, заједно са својим братом Вилом Келогом.<ref> Green S (20 April 2000). "Nicholas Gonzalez Treatment for Cancer: Gland Extracts, Coffee Enemas, Vitamin Megadoses, and Diets". Quackwatch. Retrieved February 2014. Check date values in: |access-date= (help)</ref>
| |||