Пијанино — разлика између измена

5.389 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
= '''Пијанино''' =
'''Петар Петровић''' је српски књижевник и академик.
'''Пијанино''' [[Италијански језик|итал.]] ''pianino'' (деминутив) инструмент је мање величине намењен за кућну употребу и направљен са сврхом уштеде простора. Има мањи резонатор него клавир, због чега су му жице распоређене усправно ([[Енглески језик|енгл.]] ''Upright piano''). Мањи резонатор значи и мањи волумен звука, али иначе овај инструмент звучи исто као и клавир.
 
Опсег клавира обухвата тонове од субконтра ''A'' (''<sub>2</sub>A'') до ''c<sup>5</sup>''. Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем се углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у [[Кључ (музика)|виолинском кључу]] док се доњи систем углавном изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач чији је инструмент клавир зове се [[пијаниста]].
== Живот ==
Родио се у [[Београд|Београду]] 1980.<ref>{{Cite web|url=https://www.sanu.ac.rs/|title=САНУ|website=www.sanu.ac.rs|access-date=2018-03-16}}</ref>
 
Пијанино, је компактнији јер су оквири и жице вертикални. Пијанино је генерално  јефтинији од  полуконцертног и концертног клавира. Пијанино се највише користи у црквама, школама, музичким конзерваторијумима и универзитетским музичким програмима као инструменти пробе и праксе, а они су популарни модели за куповину у кући. Чекићи се померају водоравно и враћају се у своју мировну позицију помоћу опруга, који су подложни деградацији.
=== Дела ===
* Мој живот
 
== Историја клавира ==
* Април у Београду
[[Датотека:BelgradPianino 1905new.jpg|мини|Опис сликеPianino]]
* Јесен у мом крају
Клавир је наследник [[Чембало|чембала]], [[Клавикорд|клавикорда]] и других некадашњих инструмената са диркама. Општеприхваћено мишљење је да је изумитељ клавира [[Бартоломео Кристофори]], који је своју идеју по први пут реализовао око [[1720]]. године, тако што је уместо тада коришћеног механизма гавранових пера која окидају жицу направио систем чекића који звук производе ударцем о жицу. Тиме је постигао зависност јачине одсвираног тона од јачине удара прста на дирку што је у то време била новост, јер се раније окидањем жице преко механике дирки могла постизати само једна јачина тона. Због овога су се први клавири називали „piano e forte“ ([[Италијански језик|итал.]] ''piano e forte'' - тихо и гласно). ''Piano e forte'' је први почео правити Готфрид Зилберман (Gottfried Silberman), [[Немачка|немачки]] израђивач инструмената са диркама. Његови ученици су наставили производњу ових инструмената и усавршавали је у [[Енглеска|Енглеској]] и [[Беч|Бечу]], по којима су развијени механизми добили имена. Израда клавира са бечком механиком била је најмасовнија на прелазу из [[19. век|19.]] у [[20. век]].
[[Датотека:Belgrad 1905.jpg|мини|Опис слике]]
 
Временом ју је потиснула енглеска механика, која је и данас доминантна.
 
= Педали =
 
'''<big>Damper pedal</big>'''
 
Њиме се пригушивачи подижу са жица, дозвољавајући им да слободно вибрирају. Тиме се не постиже само природно вибрирање жица него и слободна [[Rezonancija (fizika)|резонанција]] међу њима.
 
'''<big>Soft pedal</big>''' <big>'''(UNA CORDA)'''</big>
 
Леви педал (или [[Италијански језик|итал.]] ''Una corda'') користи се за постизање меког и баршунастог звука. Његовим притискањем се клавијатура помера мало удесно, заједно са целим механизмом, па чекић уместо у три удара у две жице, или уместо у две у једну.
 
<big>'''SOSTENUTO'''</big>
 
Средњи педал се ретко користи и велики број клавира израђено је без њега. Ефекти који се постижу употребом средњег педала нису стандардизовани и зависе од произвођача.<gallery mode="packed" widths="200" heights="200">
Датотека:Piano 3 pedals.jpg
</gallery>
 
= <small>Израђивачи клавира</small> =
 
** Steinway & Sons
** Kawai
** Yamaha
** August Förster
** Bosendorfer
** [[Petrof]]
** Roland
 
== Референце ==
<references />
http://www.thefreedictionary.com/pianoforte
 
https://en.wikipedia.org/wiki/Piano_pedals#cite_ref-good1112_19-0
== Спољашње везе ==
[https://wwweu.sanusteinway.ac.rscom/en/ Званични сајт САНУSteinway&Sons]
5

измена