Јованова буна — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (додана категорија 1839. помоћу геџета HotCat)
м
 
==Буна==
Кнез Милош је покушавао да обори Устав из 1838. године. Први сукоби између кнежевих присталица и опозиције (уставобранитеља) отпочели су већ у време припрема за објаву Устава. Од тада до кнежевог пада они нису престајали. Кнез је покушао да на своју страну, против чиновника, привуче народ. Напуштен од својих најближих сарадника и пријатеља, он се одлучио на последњи корак да би се ослбодио уставобранитеља: да побуни гарнизонску војску и присталице у народу уз помоћ свог брата [[Јован Обреновић|Јована Обреновића]]. Овај покушај познат је као Јованова буна. Букнула је 23. маја у сва три гарнизона: крагујевачком, ћупријском и крушевачком. Упоредо са побуном војника, требало је да тече и побуна сељака у централној Шумадији. Она се осетила у рудничком и крагујевачком округу (24 села крагујевачког округа узела су учешћа у буни). Слаба организација разлог је што се буна није проширила на остале округе. Уставобранитељи су усредсредили све снаге за гушење устанка. На састанку кнеза и његових противника код београдског везира, кнезу је отворено речено да стоји иза буне и да може завршити у затвору или чак на губилишту. Кнез је само ћутао. Официри се нису прикључили побуни; учествовали су саосамо војници. Тома Вучић Перишић је био тај који је угушио буну. Побуњеници се предају његовој бројнијој војсци 28. маја. Вучић је војнике свукао до гаћа и тако их распустио кућама, док је предводника капелмајстора Шлезингера уваљао у блато. Тако се Јованова буна завршила без проливене крви.
 
==Последице==