Сјеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски [[кајмакам]]и и [[санџакбег]]ови.{{sfn|Šabanović|1959|p=96-97}} Посебан [[Сјенички санџак]] ({{јез-тур|Seniçe sancağı}}) настао је [[1902]]. године, након преуређења [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]], које је извршено на тај начин што су југоисточне [[каза|казе]] овог санџака припојене суседним санџацима ([[Приштински санџак|Приштинском]] и [[Пећки санџак|Пећком]]) док је од преостале четири казе (Сјеница, [[Бијело Поље]], [[Нова Варош]] и Вранеш-Доњи Колашин), створен посебан [[Сјенички санџак]], који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са [[Пљеваљски санџак|Пљеваљским санџаком]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=264}}
Године 1906. у "Сеници" је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић.<ref>"Царградски гласник", Цариград 1906. године</ref>
У то време, на подручју [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] укрштали су се супротни интереси [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]], тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] (1908-1909).
| |||