Тресонче — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 38:
== Црква и школа ==
Православна црква у Тресанчу била је посвећена Св. апостолу Петру и Павлу. Опремању тог храма допринело је београдско "Друштво Св. Саве" током 1888-1889. године. Поклонили су тој српској цркви богослужбене књиге: србљак, требник, псалтир, каноник, пентикостар, октоих, триод, пастирско поученије, православни проповедник.<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> За време рата 1917. године, водио се као нестали, тресаначки поп Арсеније Прадина.<ref>"Београдске новине", Београд 1917.
Од [[1900]]. године у селу је постојала српска школа, у којој је учитељ био и каснији академик [[Тома Смиљанић-Брадина]]. године</ref> Када је путописац Григорије Божовић посетио Тресанче 1929. године, ту су биле две цркве и једна нова школа.
Године 1906. ту се традиционално слави школски празник Савиндан. Служба славска је по први пут служена у цркви јер су је бугарски егзархисти затворили. Чинодејствовао је месни парох архимандрит Т. Брадиноски, а српској школи домаћин славски био је Арсеније Тодоровић. Светосавску беседу је пред много гостију са стране изговорио учитељ Сотир Ђорђевић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1906. године</ref>
У међуратном периоду учитељи у месној основној школи били су: Крста Мирковић (1930-; 1932-1938)<ref>"Просветни гласник", Београд 1930-1935. године</ref>, Јовановић Бранислав (-1935), Мојсић Ђорђе (-1935), Петар Тренић (1935-1938) итд. Године 1938. приредили су у Тресанчу, позоришну представу под називом "Први српски устанак". Све су организовали и водили учитељи Крста Мирковић и Петар Тренић, а школска деца и сеоска омладина били су протагонисти тог атрактивног комада.<ref>"Правда", Београд 1938. године</ref>
| |||