Кочани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
У месту је између [[1868]]-1874. године радила српска народна школа.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref> Претплату за недељни српски лист "Цариградски гласник", скупљао је 1896. године у Кочанима, учитељ Јован Радовић. У цркви и школи се редовно прослављала школска слава Св. Сава. Домаћин славе 1899. године био је месни прота Данило Трајковић. Светосавску беседу је изговорио учитељ Јеротије Арсић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Следеће 1900. године Срби у Кочанима су остали без своје цркве, коју су преузели бугарски егзархисти.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
Током теренског истраживања у мају 1904. године посетили су место српски генерални конзул у Скопљу, Михајло Ристић и познати научник географ др Јован Цвијић. Обишли су тамошње Србе - митрополијског намесника, управитеља и саму српску школу, те поп Данила.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> И поред великих проблема које су имали са бугарским егзархистима, Срби из места су 1906. године у својој школи прославили школску славу Савиндан. Чинодејствова је грчки свештеник надлежни митрополијски намесник поп Софудис. Управитељ српске школе Сима Димитријевић је изговорио светосавску беседу пред гостима, међу којима је било више трговаца Грка.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1906. године</ref>
Крајем 19. века насеље је имало нешто близу 5600 становника, од чега су половина били [[муслимани|муслимански]] [[Турци]], а половина [[православље|православни]] [[Словени]].
| |||