Ксенофобија — разлика између измена

2004. године, [[Панафрички конгрес Младих и Патриота|Млади Патриоти]], снажна националистичка организација из Абиџана, покренута од стране државних медија, опљачкала је тековине страних држављана у [[Абиџан|Абиџану]]. Позиви за насиље над белцима и не-Иворијанцима емитовани су на националном радију и телевизији након што су млади патриоти преузели контролу над својим канцеларијама. Станице су пратиле силовања, премлаћивања и убиства лица европског и либанског порекла. Хиљаде исељеника и белих или етничких либанских становника Обале Слоноваче напустило је земљу. Напади су изазвали међународну осуду.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/11/19/wapp19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html|title=News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>[http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online]</ref>

[[Ропство у Мауританији]] и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у [[ропство]] који сада живе у [[Мауританија|Мауританији]] као "црни [[Мавари]]" или ''[[харатини]]'' и који још увек делимично служе "белим Маварима", или ''бидханима'', као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима '' харатинска '' нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title=Thomson Reuters Foundation|author=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref>

У октобру 2006. [[Нигер]] је објавио да ће депортовати у Чад "[[Дифа Арапи|Дифа Арапе]]", [[Арапи|Арапе]] који живе у Дифа региону у источном Нигеру.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6087048.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger starts mass Arab expulsions|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Њихова популација бројала их је око 150,000.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L25138454.htm|title=Thomson Reuters Foundation|author=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Док је влада опкољавала Арапе у припреми за депортацију, две девојке су умрле, наводно након бежања од владиних снага, а три жене су претрпеле побачај.Нигерска влада је на крају суспендовала своју контроверзну одлуку о депортовању Арапа.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6081416.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger's Arabs to fight expulsion|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/refworld/rwmain?docid=469638881e|title=Refworld - The Leader in Refugee Decision Support|author=United Nations High Commissioner for Refugees|work=Refworld|accessdate=17 June 2015}}</ref>

Ксенофобија је у Јужној Африци присутна и у [[апартхејд]] као и у [[ИсторијиИсторија Јужне Африке (1994-данас) | пост-апартхејд]] ери. Непријатељство између [[Британци|Британаца]] и [[Бурци|Бураца]] које је погоршао [[Бурски рат|Други Бурски рат]] довело је до побуне од стране сиромашних Африканера који су опљачкали продавнице у британском власништву.<ref>{{cite book | url=https://books.google.co.ke/books?id=blgjhkGD0vgC | title=The Afrikaners: Biography of a People | publisher=C. Hurst & Co. Publishers | author=Giliomee, Hermann | year=2003 | pages=383 | isbn=9781850657149}}</ref> Јужна Африка је такође донела бројне акте који су имали за циљ да држе подаље Индијанце, као што је Закон о прописима о имигрантима из 1913. године, којим је предвиђено искључивање "непожељних" група људи који су подразумевали њих. Ово је ефективно зауставило индијску имиграцију. Општински одред из 1924. године имао је намеру да "ускрати Индијанцима општинску франшизу."<ref>{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/politics-and-society/anti-indian-legislation-1800s-1959 | title=Anti-Indian Legislation 1800s - 1959 | work=South African History Online | accessdate=27 June 2016}}</ref>

Током 1994. и 1995. године, банде наоружаних младих уништиле су домове страних држављана који живе у [[Јоханесбург|Јоханесбургу]], захтевајући на томе да полиција ради на њиховом повратку у своје земље.<ref name="auto1">{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/article/xenophobic-violence-democratic-south-africa | title=Xenophobic violence in democratic South Africa | work=South Africa History Online | accessdate=29 June 2016}}</ref>

У 2015. години, у Јужној Африци се десио још један широко документован серијал ксенофобичних напада, углавном против миграната [[Зимбабве|Зимбабвеа]].<ref name="auto2">{{cite news | url=http://www.chronicle.co.zw/xenophobia-death-toll-climbs-to-7/ | title=Xenophobia death toll climbs to 7 | work=The Chronicle | date=20 April 2015 | accessdate=30 June 2016 | author=Kazunga, Oliver}}</ref> Ово је пратило примедбе [[Зулу људи | Зулу]] краља [[Goodwill Zwelithini kaBhekuzulu]] наводећи да мигранти треба "спакују своје ствари и оду ".<ref name="auto1"/><ref>{{cite news | url=http://www.aljazeera.com/news/2015/04/deaths-south-africa-mobs-target-foreigners-150415063058933.html | title=Deaths in South Africa as mobs target foreigners | work=Al Jazeera | date=15 April 2015 | accessdate=30 June 2016}}</ref> Од априла, 2015. године, седморо људи је погинуло и више од 2000 странаца је расељено.<ref name="auto2"/>

У [[Судан|Судану]], [[црни људи | црни]] афрички заробљеници у грађанском рату често су [[ропство у савременој Африци | заробљеници]], а женске затворенице су често сексуално злостављане,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/05/30/wdarf30.xml&sSheet=/news/2004/05/30/ixworld.html|title=News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref> од стране њихових [[арапских]] заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.<ref>[http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html Islam and Slavery<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012161707/http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html |date=2007-10-12 }}</ref> Према [[Си-Би-Ес вестима]], робови су продавани за 50 долара по особи.<ref>[http://www.cbsnews.com/stories/1999/01/25/world/main29927.shtml Curse Of Slavery Haunts Sudan] CBS News. January 25, 1998</ref> У септембру 2000. године, [[Државни секретаријат САД]] наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."<ref>[http://archives.cnn.com/2000/US/09/05/state.dept.religion/index.html U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000] CNN US News</ref> Јок Мадут Јок, професор историје на [[Лојола Маримоунт Универзитету]], наводи да су отмице жена и деце на југу [[ропство]] у сваком контексту. Влада Судана инсистира на томе да читава ствар није ништа више од традиционалног племенског [[сукоб|сукоба]] над ресурсима.<ref>Jok Madut Jok (2001), p.3</ref>

Бивше британске колоније у [[супсахарска Африка|супсахарској Африци]] имају много грађана [[јужноазијски|јужноазијског]] порекла. Довело их је [[Британско царство]] из [[Британска Индија|Британске Индије]] да раде клерички рад у империјалној служби.<ref name="Amin-Indophobia">General Amin and the Indian Exodus from Uganda

Hasu H. Patel, ''Issue: A Journal of Opinion'', Vol. 2, No. 4 (Winter, 1972), pp. 12-22 {{doi|10.2307/1166488}}</ref> Најистакнутији случај анти-индијског расизма био је [[етничко чишћење]] индијске (тзв. азијске) мањине у [[Уганда|Уганди]] од стране утицајног [[диктатор|диктатора]] и нарушилаца [[људска права|људских права]] [[Иди Амин|Идија Амина]].<ref name="Amin-Indophobia"/>