Друштвена класа — разлика између измена

Прецизне мере које одређују социјалну класу у друштву су варирале током времена. [[Карл Маркс]] је је мислио да је "класа" дефинисана односом према [[средство производње|средствима производње]] ([[однос произвдоње|односи производње]]). Његово једноставно схватање класе у модерном [[капиталистичко друштво|капиталистичком друштву]] јесте [[пролетеријат]] , они који раде, али не поседују средства производње; као и [[буржоазија|буржоазија-они]] који улажу и живе од добити коју ствара пролетеријат. Ово се разликује од виђења класе социолога [[Макс Вебер|Макса Вебера]], који тврди да је "класа" одређена економском позицијом, супротно од [[социјални статус|социјалног статуса]] или положаја који су одређени друштвеним престижом више него само једноставним односима производње.<ref>Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. ppстр. 37–58.</ref> Термин "класа" етимолошки долази из латинског , где је био употребљиван од стране [[попис]]а за разврставање грађана по богатству како би се утврдило обавезно служење војног рока.<ref>{{Cite book|author=Brown, D.F. |chapter=Social class and Status |editor=Mey, Jacob |title = Concise Encyclopedia of Pragmatics |publisher=Elsevier |year=2009|isbn=978-0-08-096297-9 |url=https://books.google.com/books?id=GcmXgeBE7k0C&pg=PA952|pages=952}}</ref>

У класном 18. веку, термин „класе“ почиње да замењују класификације попут [[имање|имања]], [[положај]]а и [[сталеж]]а као примарна средства за организацију друштва у оквиру хијерархијске поделе. Ово је произвело значајан општи пад који се приписује наследним карактерима и значајно повећање богатства и [[приход]]а као индикатора (онај који доказује нешто) позиција у друштвеној хијерархији.<ref>{{Cite booksfn|chapter=Class, Social |editor=Kuper, Adam |title = The social science encyclopedia|publisher=Taylor & Francis |year=2004|isbn=978-0-415-32096-2 |url=https://books.google.com/books?id=2oES3pJufP4C&pg=PA111|pages=111}}</ref><ref>{{cite book|last=Penney|first=Robert|chapter=Class, social|editors=Christensen, Karen & Levinson, David |title = Encyclopedia of community: from the village to the virtual world, Volume 1 |publisher=SAGE |year=2003|isbn=978-0-7619-2598-9 |url=https://books.google.com/books?id=t1geOjQ6R0MC&pg=PA189|pagesp=189}}</ref>

Дефиниције социјалних класа одражавају бројне [[социолошка перспектива|социолошке перспективе]], које информишу [[антропологија]], [[економија]], [[психологија]] и [[социологија]]. Главне перспективе историјски су биле [[Марксизам]] и [[структурални функционализам]]. Уобичајени модел друштвених класа дели друштво на просту хијерархију коју чине [[радничка класа]], [[средња класа]] и [[виша класа]]. У оквиру академије појављују се две школе: оне усклађене са моделом друштвених класа 20. века и оне усклађене са [[историјски материјалистички|историјским материјалистичким]] економским моделима из 19. века [[марксист]]а и [[анархиста]].{{sfn|Serravallo|2008|p=131}}<ref name="The American Class Structure">{{Cite bookharvnb|last=Gilbert| first = Dennis | authorlink = |year=1998| title = The American Class Structure | publisher = Wadsworth Publishing | location = New York |isbn=978-0-534-50520-2|pagespp=}}</ref><ref name="Marriages, Families & Intimate Relationships">{{Cite bookharvnb|last=Williams| first = Brian | authorlink = |last2=Sawyer|first2=Stacey C. |last3=Wahlstrom|first3=Carl M. |year=2005| title = Marriages, Families & Intimate Relationships | publisher = Pearson | location = Boston, MA |isbn=978-0-205-36674-3|pagespp=}}</ref>

Марксисти објашњавају историју “цивилизованих” друштава кроз класни [[рат класа]] између оних који контролишу производњу и оних који производе добра или услуге у друштву. У марксистичком погледу на [[капитализам]], ово је сукоб између [[буржоазије]] и пролетеријата. За марксисте класни антагонизам је укорењен у проблему да контрола над друштвеном производњом подразумева контролу над класом која производи добра - у капитализму то је [[експлоатација радника]] од стране буржоазије.<ref name="autogenerated1943">Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943). ppстр. 231.</ref>

Штавише, у земљама где су се модерне цивилизације потпуно развиле, формирана је нова класа буржоазије.<ref name="autogenerated1943"/> Индустријска војска радника под контролом капиталиста захтева, као и права војска, официре(менаџере) и нареднике (надзорнике) који надгледају посао уместо капиталисте.<ref>Karl Marx. ''Capital: An Analysis of Capitalist Production'', Volume 1; Moscow; (1959). ppстр. 332.</ref>

У [[Комунистички манифест|Комунистичком манифесту]], Маркс сам истиче да је циљ пролетеријата био да замене капиталистички систем са [[социјализам|социјализмом]], мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будуће [[комунистичко друштво]] у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетак [[бескласно друштво|бескласног друштва]] у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом и [[производња за потрошњу|производњом за потрошњу]] не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943). ppстр. 232.–234.</ref><ref>Karl Marx ''Critique of the Gotha Program'' (1875)</ref>

[[Макс Вебер]] је формулисао [[трокомпонентна теорија стратификације|трокомпонентну теорију стратификације]] која је видела друштвену класу као појаву узроковану интеракцијом “класе”,”статуса” и “моћи”. Вебер је веровао да је класни положај особе одређен њеним односом са средствима производње, док је статус одређен проценом части и престижа особе.<ref>Weber, Max (2015/1921). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society, edited and translated by Tony Waters and Dagmar Waters. ppстр. 37–57.</ref>

2.# априла 2013. године, на интернету су објављени резултати истраживања <ref name="BBC Lab UK Survey">{{cite web|url=https://ssl.bbc.co.uk/labuk/experiments/the-great-british-class-survey|title = Britain's Real Class System: Great British Class Survey|last=|first=|date=|website=|publisher=BBC Lab UK|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate = 4. 4. 2013.}}</ref> спроведеног од стране [[ББЦ Лаборатирија у УК|BBC лабораторије у УК]] у сарадњи са академским стручњацима са намером да се објави у листу [[Социологија]].<ref name=Sociology4213>{{cite journal|last=Savage|first=Mike|last2=Devine|first2=Fiona|last3=Cunningham|first3=Niall|last4=Taylor|first4=Mark|last5=Li|first5=Yaojun|author6=Johs. Hjellbrekke |last7=Roux|first7=Brigitte Le|last8=Friedman|first8=Sam|author9=Andrew Miles |title = A New Model of Social Class: Findings from the BBC’s Great British Class Survey Experiment|journal=Sociology|date = 2. 4. 2013.|doi=10.1177/0038038513481128|url=http://soc.sagepub.com/content/early/2013/03/12/0038038513481128|accessdate = 4. 4. 2013. |volume=47 |pages=219–250}}</ref><ref name=BBCHugeSurvey4313>{{cite news|title = The Great British class calculator: People in the UK now fit into seven social classes, a major survey conducted by the BBC suggests.|url=http://www.bbc.co.uk/news/uk-22007058|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.}}</ref><ref name=BBCMethodology>{{cite news|title = The Great British class calculator: Sociologists are interested in the idea that class is about your cultural tastes and activities as well as the type and number of people you know.|url=http://www.bbc.co.uk/science/0/22001963|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.|last=Savage|first=Mike|author2=Fiona Devine}}</ref><ref name=BBCResults4213>{{cite news|title = The Great British class calculator: Mike Savage from the London School of Economics and Fiona Devine from the University of Manchester describe their findings from The Great British Class Survey. Their results identify a new model of class with seven classes ranging from the Elite at the top to a 'Precariat' at the bottom.|url=http://www.bbc.co.uk/science/0/21970879|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=BBC|date = 3. 4. 2013.|last=Savage|first=Mike|author2=Fiona Devine}}</ref><ref name=NYT4313>{{cite news|title = Multiplying the Old Divisions of Class in Britain|url=https://www.nytimes.com/2013/04/04/world/europe/multiplying-the-old-divisions-of-class-in-britain.html|accessdate = 4. 4. 2013.|newspaper=The New York Times|date = 3. 4. 2013.|author=Sarah Lyall}}</ref> Резултати су базирани на истраживању 160.000 становника [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] од којих већина живи у [[Енглеска|Енглеској]] и себе описује као “припадника [[Бијелци|беле]] расе”. Класа је одређивана према типу и количини економских, културних и друштвених ресурса. [[Економски капитал]] је дефинисан [[приход]]има и [[средство|средствима]]; [[културни капитал]] као количина и тип културних интересовања и активности; и [[друштвени капитал]] као број и [[друштвени статус]] [[пријатељ]]а, [[породица|породице]] и личних и пословних контаката.<ref name=BBCResults4213 /> Овај теоријски тип је осмишљен од стране [[Пијер Бордо]]а који је први објавио своју [[теорија социјалне разлике|теорију социјалне разлике]] 1979. године.

Средња класа је најразноврснија од ове три класе, група људи у савременом друштву који су у социо-економском смислу између ниже и више класе.<ref>{{citeCite book|chapter=Middle class|editor=Stearns, Peter N.|title = Encyclopedia of social history|publisher=Taylor & Francis|year=1994|isbn=978-0-8153-0342-8|url=https://books.google.com/books?id=kkIeyCEedrsC&pg=PA621|pages=621}}</ref> Пример контекста овог израза је то да у Сједињеним Америчким Државама, средња класа се примњује веома широко и укључује људе који би негде другде били сматрани [[радничка класа|радничком класом]]. Радници средње класе понекад се зову "[[бели оковратник|бели оковратници]]".

* {{Cite book|chapter=Class, SocialMiddle class|editor=KuperStearns, AdamPeter N.|title = TheEncyclopedia socialof sciencesocial encyclopediahistory|publisher=Taylor & Francis |year=20041994|isbn=978-0-4158153-320960342-2 8|url=https://books.google.com/books?id=2oES3pJufP4CkkIeyCEedrsC&pg=PA111PA621|pages=111621}}