Википедија

Мајданпек — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 48:
[[Датотека:Рудник Бакра Мајндапек - Јужни ревир 2018..jpg|мини|лево|200px|Рудник Мајданпек - Јужни ревир (2018)]]
[[Датотека:Северни ревир.jpg|мини|десно|200px|Рудник Мајданпек - Северни ревир.]]
 
У Мајданпеку је [[1933|1933.]] године почела са обрадом руда [[лимонит]]а, која се од [[1937|1937.]] године прерађивала у [[Железара Смедерево|Сартидовој]] топионици изграђеној у Мајданпеку. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[18. август]]а [[1947|1947.]] године, национализован рудник наставља рад са застарелом технологијом под новим називом „Рудник Мајданпек“. Године [[1954|1954.]] основано је предузеће „Рудник бакра Мајданпек – РБМ“ када се креће са улагањем у дробљење и изградњу флотације. На брду Швајц откривено је лежиште руде познато као „Јужни ревир“. На свечаности [[25. јун]]а [[1961|1961.]] године, прве количине руде мајданпечког концентрата послате су камионима на даљу прераду у Бор. Тада је на основу решења РБМ укључен у „Рударско-топионичарски басен Бор“. У јесен [[1971|1971.]] године завршена је нова флотација. У међувремену, подигнут је потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. Музеј у Мајданпеку је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>▼
У Мајданпеку је [[1933|1933.]] године почела са обрадом руда [[лимонит]]а, која се од [[1937|1937.]] године прерађивала у [[Железара Смедерево|Сартидовој]] топионици изграђеној у Мајданпеку. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[18. август]]а [[1947|1947.]] године, национализован рудник наставља рад са застарелом технологијом под новим називом „Рудник Мајданпек“. Године [[1954|1954.]] основано је предузеће „Рудник бакра Мајданпек – РБМ“ када се креће са улагањем у дробљење и изградњу флотације. На брду Швајц откривено је лежиште руде познато као „Јужни ревир“. На свечаности [[25. јун]]а [[1961|1961.]] године, прве количине руде мајданпечког концентрата послате су камионима на даљу прераду у Бор. Тада је на основу решења РБМ укључен у „Рударско-топионичарски басен Бор“. У јесен [[1971|1971.]] године завршена је нова флотација.
[[Датотека:RfkMajdanpek.png|мини|лево|230п|Грб РФК Мајданпек.]]
▲У Мајданпеку је [[1933|1933.]] године почела са обрадом руда [[лимонит]]амеђувремену, која се од [[1937|1937.]] године прерађивала у [[Железара Смедерево|Сартидовој]] топионици изграђеној у Мајданпеку. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[18. август]]а [[1947|1947.]] године, национализован рудник наставља рад са застарелом технологијом под новим називом „Рудник Мајданпек“. Године [[1954|1954.]] основанопочео је предузеће „Рудник бакра Мајданпек – РБМ“ кадада се креће са улагањем у дробљење и изградњу флотације. На брду Швајц откривено је лежиште руде познато као „Јужни ревир“. На свечаности [[25. јун]]а [[1961|1961.]] године, прве количине руде мајданпечког концентрата послате су камионима на даљу прераду у Бор. Тада је на основу решења РБМ укључен у „Рударско-топионичарски басен Бор“. У јесен [[1971|1971.]] године завршена је нова флотација. У међувремену, подигнут јегради потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. Музеј у Мајданпеку је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>
 
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. У саставу РТБ Бор [[2014.]] године отворена је нова топионица и фабрика [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] по модерној технологији и према најновијим еколошким стандардима, у вредности од приближно 250 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zavrsena-izgradnja-nove-topionice-rtb-bor_550420.html Завршена изградња нове топионице (РТВ, 23. децембар 2014)]</ref> У пролеће [[2018.]] године почела је реконструкција железничке пруге [[Пожаревац]] – Мајданпек дужине 90 километара, а вредност радова, који ће трајати до јесени, износиће 30 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rekonstrukcija-pruge-pozarevac-majdanpek-gotova-do-21.-novembra_923828.html Реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек готова до 21. новембра (РТВ, 2. јун 2018)]</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мајданпек”