Хасанагиница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 178.4.16.28 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
ознака: враћање
Ред 1:
{{друго значење|истоимени филм|[[Хасанагиница (филм)]]}}
[[Датотека:Asanaginica_prvo_izdanje.jpg|мини|300п|десно|Прво писмено издање Хасанагинице [[1774]]. у делу [[Алберто Фортис|Алберта Фортиса]] „Путовања по Далмацији“.]]
'''Хасанагиница''' је босанска[[срби|српска]] народна [[балада]], која је настала између [[1646]]. и [[1649]]. у [[Имотски|Имотској крајини]] и преносила се са колена на колена по Имотском и околини, постојећи тако у усменом облику, док ју није записао [[1774]]. године [[Италија|италијански]] путописац и [[етнографија|етнограф]] [[Алберто Фортис]]<ref name="Историја књижевности за први разред средње школе">[[Јован Деретић]], Злата Бојовић, Марија Митровић; ''Историја књижевности за први разред средње школе''; Завод за уџбенике; Београд, 2010, стр. 93;</ref> називајући је „морлачка балада“. Записана је писмом у великој мери базираном на [[Бохоричица|бохоричици]].
 
Први пут је објављена у његовој књизи „Путовања по Далмацији“. Од тог тренутка су се почели низати преводи ове песме на разним светским језицима. Велики умови тога времена као [[Гете]] ([[1777]]) <ref name="Историја књижевности за први разред средње школе"/>, [[Волтер Скот]] ([[1798]]), [[Александар Пушкин|Александар Сергејевич Пушкин]] ([[1835]]), [[Адам Мицкјевич]] ([[1841]]) су само нека од имена која су преводила „Хасанагиницу“.
 
== Мотив ==