Звезда — разлика између измена

212 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
sablon cinjenica; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (sablon cinjenica; козметичке измене)
У нашој [[Млечни пут|галаксији]] процењује се на има око 200 милијарди звезда. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|Херцшпрунг-Раселовим дијаграмом]]. Сматра се да има најмање 70 секстилиона звезда у познатом делу нашег Свемира (70 000 000 000 000 000 000 000 ili 7 × 10<sup>22</sup>).
 
Велики број звезда је старости око милијарду или 10 милијарди година. Неке звезде чак могу достићи и 13,7 милијарди година, што представља приближну старост Свемира. Према величини разликујемо сићушне [[неутронска звезда|неутронске звезде]] (које су заправо мртве звезде не веће од неког градића), [[Супергигантска звезда|супергиганте]] (веледивове) какви су [[Северњача]] и [[Бетелгез]] пречника који је око 1 000 већи од Сунчевог,<ref name="late stages">{{cite web|last=Richmond| first = Michael
| url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html|title = Late stages of evolution for low-mass stars|publisher = Rochester Institute of Technology
|last=Richmond| first = Michael
| url = http://spiff.rit.edu/classes/phys230/lectures/planneb/planneb.html
| title = Late stages of evolution for low-mass stars
| publisher = Rochester Institute of Technology
| accessdate = 4. 8. 2006}}</ref> али и пред тога су много мање густине него Сунце. Једна од најмасивнијих звезда је [[Ета Прамца]] чија је маса 100-150 пута већа од Сунчеве.
 
Стеларна астрономија проучава звезде и појаве које показују различити облици/развојна стања звезда. Многе су зезде су силама гравитације повезане са другим звездама формирајући тако [[двојне звезде]] (бинарне звезде).<ref name="iben">{{cite journal|last=Iben| first = Icko, Jr.|title=Single and binary star evolution
| journal=Astrophysical Journal Supplement Series|year=1991| volume=76 |pages=55–114| bibcode=1991ApJS...76...55I
|last=Iben| first = Icko, Jr.
| doi=10.1086/191565}}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{Cite book|author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.|title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond|year=2001|pages=137| edition=3rd|publisher=Rutgers University Press|isbn=978-0-8135-2908-0|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007|title=Fundamentals of astronomy|pages=132–140| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=}}</ref>
| title=Single and binary star evolution
| journal=Astrophysical Journal Supplement Series
|year=1991| volume=76 |pages=55–114| bibcode=1991ApJS...76...55I
| doi=10.1086/191565}}</ref> Такође постоје и веће звездане групе познате као [[звездана јата]] или кластери. Звезде нису једнолико распршене у [[Свемир]]у већ се групишу у још веће звездане групе познате као [[галаксија|галаксије]]. Обичну галаксију сачињавају билиони звезда.<ref>{{Cite book
| author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.
| title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond
|year=2001|pages=137| edition=3rd
| publisher=Rutgers University Press
|isbn=978-0-8135-2908-0|pages=}}</ref><ref>{{Cite book
| author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan
| title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer
|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9|pages=}}</ref><ref>{{Cite book
|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007
| title=Fundamentals of astronomy
|pages=132–140| publisher=CRC Press
|isbn=978-0-7503-0886-1|pages=}}</ref>
 
== Мерне јединице ==
:{|
| [[Сунчева маса]]:
| {{Solar mass}} = {{nowrap|1.9891 × 10<sup>30</sup> -{kg}-}}<ref name="constants">{{cite journal|last1=Sackmann| first1=I.-J. |last2=Boothroyd| first2=A. I.|title=Our Sun. V. A Bright Young Sun Consistent with Helioseismology and Warm Temperatures on Ancient Earth and Mars
|last1=Sackmann| first1=I.-J. |last2=Boothroyd| first2=A. I.
| title=Our Sun. V. A Bright Young Sun Consistent with Helioseismology and Warm Temperatures on Ancient Earth and Mars
| journal=The Astrophysical Journal |year=2003| volume=583
| issue=2 |pages=1024–1039| bibcode=2003ApJ...583.1024S
|-
| [[Сунчев радијус]]
| -{''R''<sub>⊙</sub>}- = {{nowrap|6.960 × 10<sup>8</sup> -{m}-}}<ref>{{cite journal|last1=Tripathy| first1=S. C. |last2=Antia| first2=H. M.|title=Influence of surface layers on the seismic estimate of the solar radius
|last1=Tripathy| first1=S. C. |last2=Antia| first2=H. M.
| title=Influence of surface layers on the seismic estimate of the solar radius
| journal=Solar Physics | date=1999
| volume=186 | issue=1/2 |pages=1–11| bibcode=1999SoPh..186....1T | doi = 10.1023/A:1005116830445
[[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|мини|250п|Бели патуљак]]
 
Према мишљењу астронома, звезде настају у [[молекуларни облак|молекуларним облацима]], тј. великим подручјима незнатно велике густине материје и које настају због гравитационе нестабилности унутар ових облака.<ref>{{cite journal|last=Woodward| first=P. R.|title=Theoretical models of star formation
| journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|year=1978| volume=16
|last=Woodward| first=P. R.
| title=Theoretical models of star formation
| journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics
|year=1978| volume=16
| issue=1 |pages=555–584| doi= 10.1146/annurev.aa.16.090178.003011
| bibcode=1978ARA&A..16..555W
}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Lada| first1=C. J.|last2=Lada| first2= E. A.|title= Embedded Clusters in Molecular Clouds
| journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics|year=2003| volume= 41
|last1=Lada| first1=C. J.
|last2=Lada| first2= E. A.
| title= Embedded Clusters in Molecular Clouds
| journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics
|year=2003| volume= 41
| issue=1 |pages=57–115| doi=10.1146/annurev.astro.41.011802.094844
| bibcode=2003ARA&A..41...57L
|arxiv = astro-ph/0301540}}</ref> Гравитациона нестабилост покреће ударне таласе из [[супернова|супернове]],<ref name="sunshine">{{cite web|last=Bahcall| first = John N.
|last=Bahcall| first = John N.
| date = 29. 6. 2000
| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/fusion/index.html|title = How the Sun Shines | publisher = Nobel Foundation
| title = How the Sun Shines | publisher = Nobel Foundation
| accessdate = 30. 8. 2006}}</ref> а густина материје је још мања од земаљске [[вакуумска комора|вакуумске коморе]].
 
| url = http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080210154901/http://observe.arc.nasa.gov/nasa/space/stellardeath/stellardeath_intro.html
| archivedate = 10. 2. 2008|title = Stellar Evolution & Death|publisher = NASA Observatorium
| title = Stellar Evolution & Death
| publisher = NASA Observatorium
| accessdate = 8. 6. 2006}}</ref>
 
 
Процес водоничне фузије је сензитивн на температуру, тако да умерено повећање температуре језгра доводи до знатног повећања брзине фузије. Консеквентно температура језгра звезда је у опсегу од 4 милиона Келвина за мале звезде М-класе до 40 милиона Келвина за масивне звезде О-класе.<ref name="aps_mss">{{cite web
| date = 16. 2. 2005 | url=http://www.astrophysicsspectator.com/topics/stars/MainSequence.html|title=Main Sequence Stars|publisher=The Astrophysics Spectator
| title=Main Sequence Stars
| publisher=The Astrophysics Spectator
| accessdate = 10. 10. 2006}}</ref>
 
| Хелијум ||style="text-align: center;"| 0.4
|-
| Угљеник ||style="text-align: center;"| 5<ref>{{cite journal|last1=Girardi| first1=L. |last2=Bressan| first2=A. |last3=Bertelli| first3=G. |last4=Chiosi| first4=C. | title=Evolutionary tracks and isochrones for low- and intermediate-mass stars: From 0.15 to 7 M<sub>sun</sub>, and from Z=0.0004 to 0.03
| journal=Astronomy and Astrophysics Supplement|year=2000| volume=141
|last1=Girardi| first1=L. |last2=Bressan| first2=A. |last3=Bertelli| first3=G. |last4=Chiosi| first4=C. | title=Evolutionary tracks and isochrones for low- and intermediate-mass stars: From 0.15 to 7 M<sub>sun</sub>, and from Z=0.0004 to 0.03
| journal=Astronomy and Astrophysics Supplement
|year=2000| volume=141
| issue=3 |pages=371–383| doi=10.1051/aas:2000126 |arxiv = astro-ph/9910164 |bibcode = 2000A&AS..141..371G}}</ref>
|-
[[Датотека:Sirius A and B artwork.jpg|лево|мини|[[Бели патуљак]] у орбити око [[Сиријус]]а (уметнички приказ).]]
 
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web |title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate = 18. 7. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news|last=Borenstein|first=Seth| date = 1. 12. 2010|title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News
| url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate = 14. 7. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news|title=Hubble Finds Intergalactic Stars|publisher=Hubble News Desk | date = 14. 1. 1997
|last=Borenstein|first=Seth| date = 1. 12. 2010
| title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News
| url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate = 14. 7. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news
| title=Hubble Finds Intergalactic Stars
| publisher=Hubble News Desk | date = 14. 1. 1997
| url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/
| accessdate = 6. 11. 2006}}</ref>
 
[[Звездани систем|Вишезвездани систем]] се састоји од две или више гравитационо везане звезде које ротирају једна око друге. Најједноставнији и најчешћи вишезвездани систем је [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарна звезда]], мада су исто тако нађени системи са три или више звезда. Ради орбиталне стабилносити, такви вишезвездани системи су често организовани у хијерархијске сетове бинарних звезда.<ref>{{cite book|first1=Victor G. | last1=Szebehely|last2=Curran| first2=Richard B. | date=1985|title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies|publisher=Springer|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер]]и такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
| first1=Victor G. | last1=Szebehely
|last2=Curran| first2=Richard B. | date=1985
| title=Stability of the Solar System and Its Minor Natural and Artificial Bodies
| publisher=Springer
|isbn=978-90-277-2046-7|pages=}}</ref> Велике групе зване [[звездани кластер|звездани кластери]] такође постоје. Они су у опсегу од лабавих [[Стеларна кинематика|стеларних асоцијација]] са само неколико звезда, све до енормних [[Збијено звездано јато|глобуларних кластера]] са стотинама хиљада звезда. Такви системи ротирају око своје галаксије.
 
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release|publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics
| publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics
| date = 30. 1. 2006
| url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html|title=Most Milky Way Stars Are Single
| title=Most Milky Way Stars Are Single
| accessdate = 16. 7. 2006}}</ref>
 
 
<ref name=Bond-140283>
{{cite journal|title=HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang
{{cite journal
|date=2013|author1=H. E. Bond |author2=E. P. Nelan |author3=D. A. VandenBerg |author4=G. H. Schaefer |author5=D. Harmer
|title=HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang
|date=2013
|author1=H. E. Bond |author2=E. P. Nelan |author3=D. A. VandenBerg |author4=G. H. Schaefer |author5=D. Harmer
|doi=10.1088/2041-8205/765/1/L12
|journal=[[The Astrophysical Journal Letters]]
* {{Cite book|last=Schwarzschild|first=Martin| title=Structure and Evolution of the Stars | publisher=Princeton University Press |year=1958|isbn=978-0-691-08044-4}} Note: Book republished by Dover as. {{page|year=2004|isbn=978-0-486-61479-3|pages=}} but. ISBN in the cite book template is the one as published by Prin. Univ. Press
* {{Cite book |ref= harv|last1=Hansen| first1=Carl J. |last2=Kawaler| first2=Steven D. |last3=Trimble| first3=Virginia | title=Stellar Interiors | publisher=Springer |year=|isbn=978-0-387-20089-7|pages=32–33}}
* {{Cite book|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007|title=Fundamentals of astronomy|pages=132–140| publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0886-1}}
* {{Cite book
* {{Cite book|author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan|title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9}}
|last=Barbieri|first=Cesare| date=2007
* {{Cite book|author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.|title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond|year=2001|pages=137| edition=3rd|publisher=Rutgers University Press|isbn=978-0-8135-2908-0}}
| title=Fundamentals of astronomy
|pages=132–140| publisher=CRC Press
|isbn=978-0-7503-0886-1}}
* {{Cite book
| author=Pecker, Jean Claude| author2=Kaufman, Susan
| title=Understanding the heavens: thirty centuries of astronomical ideas from ancient thinking to modern cosmology |pages=291–291| publisher=Springer
|year=2001|isbn=978-3-540-63198-9}}
* {{Cite book
| author=Holton, Gerald James| author2=Brush, Stephen G.
| title=Physics, the human adventure: from Copernicus to Einstein and beyond
|year=2001|pages=137| edition=3rd
| publisher=Rutgers University Press
|isbn=978-0-8135-2908-0}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv| first1=Cliff |last1=Pickover|year=2001|title=The Stars of Heaven | publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-514874-9}}
1.572.075

измена