Википедија

Репродукција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sablon cinjenica
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
 
'''Репродукција''' или размножавање (прокреација, пропагација) [[Биолошка разноврсност|биолошки]] је процес у којем ''родитељске'' јединке стварају слично или идентично ''потомство''.<ref>{{Cite encyclopedia|encyclopedia=GardenWeb Glossary of Botanical Terms
| edition=2.1|year=2002
| article=Allogamy, cross-fertilization, cross-pollination, hybridization
}}</ref><ref>{{Cite encyclopedia|encyclopedia=Stedman's Online Medical Dictionary
| edition=27|year=2004
| article=Allogamy
}}</ref> Размножавање је фундаментално својство система који су познати као [[живот]]. Укратко, размножавање је једна од темељних диференцијалних одредница између живе и неживе супстанце. Иако неки кристали такође имају способност умножавања, за разлику од њих, жива бића остварују самообновљиво и саморегулаторно аутономно потомство. Тако остварују међугенерацијски генетички континуитет припадајуће [[Врста (биологија)|врсте]]. Сваки појединачни [[организам]] постоји као резултат размножавања. Постоје два облика репродукције:<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=1996|id=ISBN 9958-10-686-8|pages=}}</ref>
* '''Сексуална репродукција''' (генеративно размножавање) је биолошки процес у коме организми стварају потомке сличне себи јер независном расподелом хомологих хромозома у мејози нови организам добија неке особине од мушког а неке од женског родитеља.
* '''Асексуална репродукција''' (вегетативно размножавање) је биолошки процес у коме организам ствара митотичким деобама генетички идентичну копију (клон) без комбинације генетичког материјала са другим организмом.
 
Неке животиње, попут [[Човек|људи]] (сексуално зрели након [[адолесценција|адолесценције]]), имају мало потомака. Друге животиње се репродуктују брзо, али многи потомци не преживе до одраслих доба. [[Зец]] (зрео после 8 [[месец]]и) има 10-30 потомака годишње, [[нилски крокодил]] (15 [[година]]) има 50, и неке врсте [[мува]] (10-14 [[дан]]а) имају 900. Обе стратегије могу бити повлаштене у [[Еволуција (биологија)|еволуцији]]: животиње са мало потомака могу провести време у њиховом одгајању и чувању и на тај начин смањити потребу за масовном репродукцијом. С друге стране, животиње са много потомака немају потребу да одгајају и чувају потомке.
Ред 16:
 
[[Пол]]на репродукција обично захтева сексуалну интеракцију два [[организам]]а или њихових [[гамет]]а.
 
У асексуалној репродукцији, сваки организам се може размножити и без учешћа другог организма. Оваква репродукција није ограничена само на једноћелијских организме. [[Клон]]ирању организма је облик бесполне репродукције. Бесполном репродукцијом организам ствара своје генетички сличне или идентичне копије. Полна репродукција је обично праћена полном интеракцијом два [[организам]]а или [[гамет]]а исте врсте, по један од сваког [[пол]]а, а за производњу потомачких организама чије су генетичке карактеристике изведене од својстава оба родитеља.
 
Линија 47 ⟶ 48:
 
Полно размножавање је [[биолошки процес]] који ствара нове [[организам|организме]] рекомбиновањем [[Генетика|генетичког]] материјала два организама у процесу који почиње [[мејоза|мејозом]], специјализоване ћелијске деобе за производњу [[плоидија|хаплоидних]] [[гамет]]а од диплоидних соматских ћелија. Тако спајањем гамета у [[зигот]], сваки од два родитељска организама доприноси половини генетичке конституције потомака. Већина организама формирају две различите врсте гамета.
* Код '''анисогамних''' врста (неједнаких гамета), два [[пол]]а се називају мушки (производи [[сперма|сперму]] или микроспоре) и женски (производи [[јаје|јаја]] или мегаспоре).
* Код '''изогамних''' врста гамети су слични или идентични по облику ([[изогамет]]и), али могу имати и различита својства, а онда се означавају различитим именима. На примјер, код зелене [[алга|алге]], -{''[[Chlamydomonas reinhardtii]]''}-, постоје тзв. "плус" и "минус" гамети. Неколико врста организама, као што су [[цилијате]] (нпр. -{''[[Paramecium aurelia]]''}-), имају више од две врсте "полова", под називом ''сингени''.
 
Већина [[животиња]] (укључујући и људе) и [[биљка|биљке]] размножавају се полно. Приликом полне репродукције родитељски организми доносе потомцима различите скупове гена за сваку особину ([[алел]]е, на основу којих се ствара [[генотип]], који се, у интеракцији са спољашњим факторима, испољава као [[фенотип]]. Потомци наслеђују по један алел за сваку особину од сваког родитеља, чиме се осигурава да потомство има комбинацију гена родитеља. Биолошки смисао диплоидног стања омогућује постојање по две копије сваког гена у организму, па се сматра да „маскирање штетних алела погодује еволуцији доминантне диплоидне фазе у организама који су наизменично у хаплоидној и диплоидној фази“ (где се рекомбинације слободно јављају).
Линија 63 ⟶ 64:
=== Аутогамија ===
 
[[Оплођење|Самооплођење]], исто тако познато као аутогамија, се јавља код [[хермафродит]]ских организама где два [[гамет]]а која се спајају при фертилизацији потичу од исте индивидуе, e.g., многе [[васкуларне биљке]], неке [[фораминифере]], као и неки [[трепљари]]. Термин „аутогамија“ се понекад супституише са аутогамном полинацијом (која не мора нужно довести до успешне фертилизације) и описује [[Самополинација|самополинацију]] унутар једног цвета, што се разликује од [[геитоногамија|геитоногамне полинације]], трансфера полена на различите светове на истој [[Скривеносеменице|цветајућој биљци]],<ref>{{cite journal |author=Eckert, C.G. |year=2000|title = Contributions of autogamy and geitonogamy to self-fertilization in a mass-flowering, clonal plant |journal=Ecology |volume=81 |issue=2 |url=http://dx.doi.org/10.1890/0012-9658(2000)081[0532:COAAGT]2.0.CO;2 |doi=10.1890/0012-9658(2000)081[0532:coaagt]2.0.co;2|pages=532–542}}</ref> или унутар једне [[Биљна репродуктивна морфологија|једнодомне]] [[Голосеменице|голосеменичне]] биљке.
 
=== Митоза и мејоза ===
Линија 76 ⟶ 77:
== Исти пол ==
 
Током задњих деценија, биолози развића су истраживали и развили технике које омогућавају репродукцију истог пола.<ref>{{cite web |url=http://www.samesexprocreation.com/timeline.htm |title = Timeline of same-sex procreation scientific developments |publisher=samesexprocreation.com }}</ref> Очевидни приступи, који су предмет све веће активности, су [[женски сперматозоиди]] и [[мушке јајне ћелије]], при чему су женски сперматозоиди ближи практичној примени код људи, имајући у виду да су јапански научници већ креирали женске сперматоиде код кокошки. „Међутим, однос произведених сперматозоида који садрже W хромозом је пао знатно испод очекивања. Стога је изведен закључак да се већина W-носећих PGC не може диференцирати у сперматозоиде услед ограничене сперматогенезе.“<ref name="chicken sperm">{{cite journal|pmid=9227893|title = Differentiation of female chicken primordial germ cells into spermatozoa in male gonads|publisher= | doi=10.1046/j.1440-169X.1997.t01-2-00002.x|volume=39|issue=3|date= 1997|pages=267–71}}</ref> Године 2004. је путем промене функције неколико гена који учествују у обележавању, друга група јапанских научника успешно комбиновала два мишја јаја и произвела ћерке мишева.<ref>{{Cite news|work=Washington Post |date = 22. 4. 2004 |title = Japanese scientists produce mice without using sperm |publisher=Sarasota Herald-Tribune |url=https://news.google.com/newspapers?id=nUIgAAAAIBAJ&sjid=wYQEAAAAIBAJ&pg=6950,1352704&dq=japanese+scientists+combine+two+mouse+eggs+to+produce+daughter+mice&hl=en}}</ref>
 
== Стратегије ==
Линија 85 ⟶ 86:
=== Други типови ===
{{main article|Семелпаритет и итеропарност}}
* '''Полициклусне животиње''' се репродукују на махове током целог свог живота.
* '''Семелпарни организми''' се репродукују само једнм током свог животног века, као што је то случај код [[Једногодишња биљка|једногодишњих биљки]] (укључујући све житаричне усеве), и поједине врсте салмона, паука, бамбуом и вековном биљком. Оне често умиру убрзо након репродукције. Ови је често везано за [[Р/К селекциона теорија|р-стратегије]].
* '''Итеропарни организми''' производе потомство у сукцесивним (e.g. годишњим или сезонским) циклусима, као што су [[Вишегодишња биљка|вишегодишња биљке]]. Итеропарне животиње опстају током вишеструких сезона (или периодичних промена услова). Ово се превасходно везује за [[Р/К селекциона теорија|К-стратегије]].
 
== Живот без репродукције ==
Линија 95 ⟶ 96:
Научници су спекулисали о могућности стварања живота нерепродуктивно у лабораторији. Неколико научника је успешно произвело једноставне вирусе од потпуно неживог материјала.<ref>[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&db=PubMed&list_uids=12114528&dopt=Abstract Chemical synthesis of poliovirus cDNA: generation of infectious virus in the absence of natural template]<br />[http://atheism.about.com/b/a/042809.htm Scientists Create Artificial Virus]</ref> Међутим, вируси се обично сматрају неживим, да су они ништа више од мало РНК или ДНК у протеинској капсули. Они немају [[метаболизам]] и једино могу да се [[саморепликација|репликују]] уз помоћ отете [[ћелија (биологија)|ћелијске]] метаболичке машинерије.
 
Производња истински живог организма (нпр. једноставне бактерије) без предака би био много сложенији задатак, али можда је могућ у извесној мери на бази садашњег биолошког знања. А [[Синтетичка геномика|синтетички геном]] је био премештен у постојећу бактерију где је заменио природну ДНК, што је довело до вештачке производње новог -{''[[M. mycoides]]''}- организма.<ref>{{Cite journal| doi = 10.1126/science.1190719| pmid = 20488990|year=2010|last1last=Gibson| first1 first= D.|last2=Glass| first2 = J.|last3=Lartigue| first3 = C.|last4=Noskov| first4 = V.|last5=Chuang| first5 = R.|last6=Algire| first6 = M.|last7=Benders| first7 = G.|last8=Montague| first8 = M.|last9=Ma| first9 = L.| last10 = Moodie | first10 = M. M.| last11 = Merryman | first11 = C.| last12 = Vashee | first12 = S.| last13 = Krishnakumar | first13 = R.| last14 = Assad-Garcia | first14 = N.| last15 = Andrews-Pfannkoch | first15 = C.| last16 = Denisova | first16 = E. A.| last17 = Young | first17 = L.| last18 = Qi | first18 = Z. -Q.| last19 = Segall-Shapiro | first19 = T. H.| last20 = Calvey | first20 = C. H.| last21 = Parmar | first21 = P. P.| last22 = Hutchison Ca | first22 = C. A.| last23 = Smith | first23 = H. O.| last24 = Venter | first24 = J. C.| title = Creation of a Bacterial Cell Controlled by a Chemically Synthesized Genome| journal = Science| volume = 329| issue = 5987|bibcode = 2010Sci...329...52G |pages=52–56}}</ref>
 
Постоје неке дебате у научној заједници о томе да ли се ова ћелија може сматрати потпуно синтетичком<ref name="venter">{{cite web|url=https://online.wsj.com/article/SB10001424052748703559004575256470152341984.html|title = Scientists Create First Synthetic Cell|authorlast=Hotz|first=Robert Lee Hotz|publisher=The Wall Street Journal|date = 21. 5. 2010|accessdate = 13. 4. 2012}}</ref> имајући у виду да је хемијски синтетисани геном био скоро идентична копија генома који се јавља у природи, и да је прималачка ћелија била бактерија која се јавља у природи. Институт Крега Вентера користи термин „синтетичка бактеријска ћелија“ мада они исто тако разјашњавају „... ми не сматрамо ово „стварањем живота од нуле“ већ смо ми креирали нови живот почевши од већ постојећег живота користећи синтетичку ДНК“.<ref>{{cite web |url=http://www.jcvi.org/cms/research/projects/first-self-replicating-synthetic-bacterial-cell/faq |title = FAQ |authorlast=Institute|first=Craig Venter Institute |accessdate = 24. 044. 2011.}}</ref> Вентер планира да патентира своје експерименталне ћелије, наводећи да су оне „прилично јасно људски изуми“.<ref name="venter"/> Њихови креатори сугеришу да би формирање синтетичког живота омогућило истраживачима да стекну нова знања о животу путем његове изградње, уместо само његовог растављања на делове. Они такође предлажу растезање границе између живота и машина док се два термина не преклапе настанком „истински програмибилних организама“.<ref>{{Cite journal | author = W. Wayte Gibbs | title = Synthetic Life | journal = Scientific American | url= http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=synthetic-life| date = 2004}}</ref> Истраживачи који учествују у овом раду наводе да ће стварање „истински синтетичког биохемијске живота“ постати могуће у релативно блиској будућности.<ref>{{cite web |url=http://www.pbs.org/wgbh/nova/sciencenow/3214/01.html |title = NOVA: Artificial life |accessdate = 19. 011. 2007.}}</ref>
 
== Референце ==
Линија 106 ⟶ 107:
* -{Judson, Olivia ''Dr Tatiana's Sex Advice to All Creation|Dr.Tatiana's Sex Advice to All Creation: Definitive Guide to the Evolutionary Biology of Sex.''. {{page|year=2003|isbn=978-0-09-928375-1|pages=}}}-
* -{''The Evolution of Sex: An Examination of Current Ideas'' Richard E. Michod and Bruce E. Levin, editors Sinauer Associates Inc., Publishers, Sunderland, Massachusetts. {{page|year=1987|id=ISBN 0-87893-459-6|pages=}} ISBN 978-0-87893-459-1 }-
* {{citeCite book|ref= harv|author=Michod, R.E|title = Eros and Evolution: A natural philosophy of sex|location=Reading, Massachusetts|publisher=Addison-Wesley Publishing Company|year=1994|id=ISBN 0-201-44232-9|pages=}}
* -{Tobler, M. & Schlupp, I. (2005) Parasites in sexual and asexual mollies (Poecilia, Poeciliidae, Teleostei): a case for the Red Queen? Biol. Lett. 1 (2): 166-168.}-
* -{[[Carl Zimmer|Zimmer, Carl]]. ''Parasite Rex: Inside the Bizarre World of Nature's Most Dangerous Creatures'', New York: Touchstone, 2001.}-
* {{Cite encyclopedia|encyclopedia=GardenWeb Glossary of Botanical Terms
| edition=2.1|year=2002
| article=Allogamy, cross-fertilization, cross-pollination, hybridization
}}
* {{Cite encyclopedia|encyclopedia=Stedman's Online Medical Dictionary
| edition=27|year=2004
| article=Allogamy
}}
{{refend}}
Линија 125 ⟶ 126:
* [http://www.andrologyjournal.org/ -{Journal of Andrology}-]
* [http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/A/AsexualReproduction.html Asexual Reproduction]
* {{Cite EB1911|wstitle = Reproduction|short=x}}
 
{{Authority control}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Репродукција”