Мајданпек — разлика између измена

Рударство на овим просторима покрећу средином [[13. век]]а немачки рудари [[Саси]], који су ове крајеве доспели бежећи од [[Татари|Татара]]. У то доба они добијају позив од краља [[Стефан Урош I|Уроша]] да дођу у Србију. О присуству Саса у овим областима најбоље сведоче топоними, Шашка река и ревир Швајц. На обалама реке Шашка која се улива у [[Поречка река|Поречку реку]] пронађене су топионице које би упућивале на присуство средњовековних рудара Саса. Након пада Србије под [[Османско царство|османлијску]] власт [[1459.]] године рударство у овим крајевима добија локални карактер. На подручју Мајданпека рударске активности обнављају се [[1560.]] године и трајаће великим интезитетом до [[1690.]] године, када након битака у оквиру [[Велики турски рат|Великог турског рата]], тачније у периоду од [[1688.]] до [[1690.]] године, поново добија локални значај јер долази до страдања самог места у којем је дотад постојало више од 500 кућа и велика занатска и трговачка чаршија.<ref name="automatski generisano1">[http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf ''Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године''], Срђан Катић, 2006.</ref> У периоду од [[1560.]] до [[1690.]] године, осим рудника Куре у [[Анадолија|Анадолији]], Мајданпек је био највећи рудник бакра у Османском царству. Занимљивост из тог доба представља називНазив рудника којеу јето садржаловреме садржао [[старословенски]] придев медни, што значи бакарни Пек.<ref name="automatski generisano1" /> Име насеља Мајданпек по пореклу је историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење „рудник бакра (мајдан) на златоносној реци (Пек). Из тог доба је и назив Ђердап који има корен у староперсијској речи гирдап, која значи вртлог, вир. Занимљиво да је последњи симбол и оаза оријента на Ђердапу постојала све до [[1970.]] године када је потопљена [[Ада Кале]] - речно насељено острво - са којег су се становници одселили у [[Турска|Турску]].<ref>[https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1111922 Ада Кале - острво из душе], Момир Турудић, Време, 2013.</ref>Рударење је накратко обновљено након хабзбуршких освајања [[1719.]] године. Због учесталих аустријско-турских ратова у [[18. век]]у рударска активност добија локални карактер, а обнављена је средином [[19. век]]а.