Радио — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 22:
{{see also|Историја Радија#Радиодифузија|Историја радиодифузије}}
Најраније
[[Електронска цијев|Термоелектронску цев]] је изумео 1904. године енглески физичар [[John Ambrose Fleming|Џон Амброз Флеминг]]. Он је развио уређај који је назвао „осцилациони вентил“ (пошто је пропуштао струју у само једном смеру). Загрејано влакно, или [[катода]], је имала способност [[Термоелектронска емисија|термоелектронске емисије]] електрона који су текли до ''плочасте електроде'' (или ''[[анода|аноде]]'') кад би се применио висок напон. Електрони, међутим, нису могли да иду у супротном смеру попто плоча није била загревана и стога није имала способност термоелектронске емисије електрона. Касније позната као [[електровакумска диода]], она се користила као [[исправљач]] наизменичне струје и као радио таласни [[демодулатор]].<ref>{{Cite journal|last=Guarnieri|first=M.|year=2012|title = The age of vacuum tubes: Early devices and the rise of radio communications|journal=IEEE Ind. Electron. M.|doi=10.1109/MIE.2012.2182822|ref=harv|pages=41–43}}</ref> Ово је знатно побољшао кристални сет који је исправљао радио сигнал користећи једну рану диоду у чврстом стању базирану на кристалу и [[Кристални детектор|кристалном детектору]]. Међутим, оно што је још увек недостајало је био појачивач.
[[Триода|Триоду]] (напуњену паром живе са контролном мрежом) је патентирао 4. марта 1906. аустријанац [[Robert von Lieben|Роберт фон Либен]].<ref>[http://www.hts-homepage.de/Lieben/Lieben.html] DRP 179807</ref><ref>Tapan K. Sarkar (ed.) "History of wireless", John Wiley and Sons. {{page|year=2006|isbn=978-0-471-71814-7|pages=335}}</ref>{{sfn|Okamura|1994|p=20}} Независно од тога, 25. октобра 1906,<ref>[http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?locale=de_EP&CC=US&NR=841387] Patent US841387 from 10/25/1906</ref><ref>[http://www.google.com/patents/about?id=6i1vAAAAEBAJ U.S. Patent 879,532]</ref> [[Lee De Forest|Ли де Форест]] је патентирао његов троелементни [[Аудионска цев|аудион]].<ref name="Patent">De Forest patented a number of variations of his detector tubes starting in 1906. The patent that most clearly covers the Audion is {{US patent|879532}}, ''[http://www.google.com/patents/US879532 Space Telegraphy]'', filed January 29, 1907, issued February 18, 1908</ref><ref name="De Forest">{{cite journal|last=De Forest|first = Lee|title = The Audion; A New Receiver for Wireless Telegraphy|journal = Trans. of the AIEE|volume = 25|issue = |pages=735–763| publisher = American Institute of Electrical and Electronic Engineers|location = |year=1906| url = http://earlyradiohistory.us/1907aud.htm
| issn = |doi = 10.1109/t-aiee.1906.4764762|id = |accessdate = 7. 1. 2013}} The link is to a reprint of the paper in the ''Scientific American Supplement, No. 1665, November 30, (1907). стр. 348.–350, copied on Thomas H. White's [http://earlyradiohistory.us/ United States Early Radio History] website</ref><ref name="Godfrey">{{cite encyclopedia|last=Godfrey|first = Donald G. |title = Audion|encyclopedia = Historical Dictionary of American Radio |volume = | publisher = Greenwood Publishing Group|year=1998|url =https://books.google.com/books?id=4l_2kkv5aeMC&pg=PA28&dq=%22Audion|id = |accessdate = 7. 1. 2013|pages=28}}</ref> Неки извори сматрају овај изум првом триодом.<ref name="Okamura">{{harvnb|Okamura|1994|pp=}}</ref><ref name="Newnes">{{cite encyclopedia|last=Amos|first = S. W.|title = Triode|encyclopedia = Newnes Dictionary of Electronics, 4th Ed. |volume = | publisher = Newnes |year=2002|url =https://books.google.com/books?id=lROa-MpIrucC&pg=PA331&dq=triode|id = |accessdate = 7. 1. 2013|pages=331}}</ref><ref name="Hijiya">{{harvnb|Hijiya|1992|pp=}}</ref><ref name="Lee">{{harvnb|Lee|2004|pp=}}</ref><ref name="Hempstead">{{harvnb|Hempstead|Worthington|2005|pp=}}</ref> То није нашло практичну прмену до 1912. кад се њену појачавачку способност препознали истраживачи.<ref>{{Cite book|last=Nebeker|first=Frederik|title = Dawn of the Electronic Age: Electrical Technologies in the Shaping of the Modern World, 1914 to 1945|publisher=John Wiley & Sons|year=2009|location=|url=https://books.google.com/books?id=xwmH6-q5O5AC&pg=PA14&dq=nebeker+audion+%22De+forest|isbn=978-0-470-40974-9|pages=14–15}}</ref>
Око 1920, технологија је сазрела у довољној мери да је радио емитовање брзо постајало одрживо.<ref>{{cite web|url=http://www.makingthemodernworld.org.uk/stories/the_age_of_the_mass/07.ST.04/?scene=4 |title = The Invention of Radio}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Guarnieri|first=M.|year=2012|title = The age of vacuum tubes: the conquest of analog communications |journal=IEEE Ind. Electron. M. |doi=10.1109/MIE.2012.2193274 |ref=harv|pages=52–54}}</ref> Један од првих аудио преноса који би се могао назвати ''емитовањем'' је извео на [[Бадње вече]] 1906. године [[Reginald Fessenden|Реџиналд Фесенден]], мада неки аутори то оспоравају.<ref>Fessenden — The Next Chapter [http://www.rwonline.com/article/72046 RWonline.com]</ref> Док су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне [[радиотелефон]]ским уређајима помоћу којих само два учесника могу да комуницирају, било је других који су намеравали да трансмитују широј публици. [[Charles Herrold|Чарлс Херолд]] је започео емитовање у [[Калифорнија|Калифорнији]] 1909. године и преносио је аудио сигнале следеће године. (Херолдова станица је коначно постала [[KCBS (AM)|-{KCBS}-]]).
| |||