Електролиза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.40.50.212 (разговор) на последњу измену корисника Ivan VA
Ред 28:
Овај поступак је предложен за промену друштва ка употреби водоника као главног горива за напајање електричних мотора и мотора са унутрашњим сагоревањем.
 
Електролиза воде може се посматрати помоћу протока ДС (једносмерне) струје коју ствара батерија или други ДС извор у чаши воде (у пракси се користи слана вода јер повећава интензитет реакције и помоћу ње се та реакција лакше прати). Користећи електроде од [[платина|платине]], водоников гас би се видео да испарава код катоде, а кисеоник код аноде. Ако би се користили други метали кисеоник би реаговао са анодом уместо да се ослободи. На пример користећи електроде од гвожђа у раствору [[кухињска со|натријум хлорида]], [[гвожђе]] оксид ће се наградити код аноде који ће да реагује и створиће се гвожђе хидроксид. Када се створе велике количине водоника електролитичка ћелија се загађује и због тога се гвожђе не користи у комерцијалној електролизи.
 
Ефикасност енергије која се добија електролизом воде веома варира. Неки извештаји тврде да је ефикасност између 50%-70%. Други извештаји тврде да је теоријски максимална ефикасност између 80%-94%. Теоријски максимум подразумева тоталну количину енергије коју су водоник и кисеоник апсорбовали. Ове вредности се односе на конвертоване електричне енергије у водоникову хемијску енергију. Енергија која је изгубљена током стварања електрицитета се не рачуна. На пример, Ефикасност електрана која конвертује топлоту нуклеарне реакције у водоник помоћу електролизе је 25%-50%.