Српска акција у Македонији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 113:
Четама је руководио [[Горски штаб]] који је оснивао одборе и пододборе по [[каза]]ма у Македонији, а биле су састављене како од мештана тако и од добровољаца који су долазили са стране. У Београду, Врању, Лесковцу и Нишу под командом официра и подофицира српске војске организоване су и припремане добровољачке чете. Поред добровољаца из Србије било је доста и оних који су пребегли у Србију из Босне и Херцеговине, [[Војводина|Војводине]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]]. Акција је финансирана из добровољних прилога Срба трговаца пореклом из Македоније и поверљивих кредита [[Скупштина|Народне скупштине]].
Због бојазни од аустроугарске интервенције, Србија је у почетку била уздржљива и предлагала је да се сарађује са [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашњом македонском револуционарном организацијом]], иако српски политичари нису били спремни да признају македонску народност. Али касније, Србија је све снажније подржавала ову делатност и у њој су поред [[Никола Пашић|Николе Пашића]] и Министарства војске и спољних послова учествовали и самосталци [[Љубомир Давидовић|Љуба Давидовић]] и [[Љубомир Ковачевић|Љуба Ковачевић]]. Бугарске, грчке и српске чете у Македонији сукобљавале су се с турским гарнизонима, али много више између себе, а посебно су вршиле притисак на национално опредељење македонског становништва. Према [[Енглеска|енглеским]] изворима, само за осам месеци [[1905]]. године, у међусобним обрачунима у Македонији убијено је 785 људи, уништене су 74 куће и 4 манастира а према турским статистичким подацима из [[1907]]. године у Македонији је те године дејствовало 110 бугарских чета, 30 српских и 8 [[Цинцари|влашких]] (румунских). Македонију је захватила општа [[анархија]], а најжешћа четничка борба развила се у периоду од
[[Датотека:Srpska propaganda vo Makedonija so otvoranje knizarnica, 1910.pdf|мини|лево|Писмо српском конзулу у Скопљу у коме се говори о отварању српске штампарије у Скопљу, 1910]]
| |||