Марија Павловна (1786—1859) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1786|2|16}}
| место_рођења = [[Санкт Петербург]]
| држава_рођења = [[Руско царство|Руско Царство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1859|6|23|1786|2|16}}
| место_смрти = [[Вајмар]]
Ред 27:
== Биографија ==
 
Рођена је [[16. фебруар|16. фебруара]]а 1786. године у Санкт Петербургу, као трећа ћерка и пето дете оца Павла I и мајке Марије Фјодоровне из Виртемберга (Софија Доротеа девојачко). Као дете није била нарочито лепа. Њена бака [[Катарина II Алексејевна|Катарина II]] је приметила њен истанчан таленат за [[клавир]], али је ипак више волела да је рођен дечак. Њен учитељ музике био је Ђузепе Сарти. После бабине смрти њен отац постаје нови император Русије.
 
[[Датотека:Maria Pavlovna of Russia by G.Dawe (1822, Hermitage).jpg|thumb|150px|left|Слика Марије Павловне из 1822. године]]
[[3. август|3. августа]]а [[1804]]. удаје се за Карла Фририха,<ref>{{cite web|title = Pawlowna, Pavlovna, Paulowna, Paulovna, Maria, geb. Romanowa, Romanow, Großherzogin von Sachsen-Weimar-Eisenach |url=http://www.sophie-drinker-institut.de/cms/index.php/pawlowna-maria|publisher=ophie-drinker-institut.de|accessdate= 15. 11. 2017|date= }}</ref> наследника Великог војводе Сакс-Вејмар-Ајзенаха (2. фебруара 1783. - 81783—8. јула 1853). Младенци су боравили у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]]у девет месеци, пре одласка у [[Вајмар]]. Тамо су Марију дочекали свечано, како је описао Кристиф Мартин Виленд: "Највећи празник са ватрометом, шетњом, комедијом, расветом је била свуда унаоколо и искрена радост при доласку наше нове принцезе" .
 
Марија Павловна била је заинтересована за уметност и науку. Била је заштитница уметности, науке и социјалне заштите у сиромашном Великом војводству са седиштем у Вајмару. Похађала је десет курсева на [[Универзитет Фридрих Шилер|Универзитету у Јени]] и била је главни иницијатор за оснивање Фалк института у Вајмару. За свог сина Чарлса Александра као ментора одабрала је женевског учитеља, Фредерика Сорета, који је био одлично упознат са радом [[Јохан Волфганг Гете|Јохана Волфганг Гетеа]]. Касније је звала и [[Франц Лист|Франца Листа]] у Вајмар, како би обновила локалну уметност и културу која је била препознатљив знак Вајмара.<ref>{{ру}}{{cite web|title = Дом Романовых. Энциклопедия биографий (174. стр) |url=https://books.google.de/books?id=9z2FBPPbdkoC&pg=PT173&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0+1786&hl=de&ei=jdyYTenjBMGCOraZ9Z4H&sa=X&oi=book_result&ct=result#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F%20%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0%201786&f=false|publisher=ophie-drinker-institut.de|accessdate= 15. 11. 2017|date= }}</ref> Он је боравио ту од 1842. до 1848. године, али пошто је Војвоткиња све слабије чула није могла да чује премијеру [[Рихард Вагнер|Вагнерове]] опере [[Лоенгрин (опера)|Лоенгрин]] у Вајмару 28. августа 1850. године. Такође познате су биле литерарне вечери, где су научници са суседног Универзитета Јена и други широм војводства били позвани да предају различите теме. Гете је о њој говорио као једној од највреднијих жена тог времена
 
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Марија Павловна
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 90:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Grey|first=Ian|title = The Romanovs|url=https://books.google.com/books?id=cpv1CwAAQBAJ&pg=PT67|year=2016|publisher=New Word City|isbn=978-1-61230-954-5|pages=}}
* Jena, Detlef, Maria Pawlowna. Großherzogin an Weimars Musenhof, Regensburg 1999.
* ''Ihre Kaiserliche Hoheit''. Maria Pawlowna. Zarentochter am Weimarer Hof, ed. Stiftung Weimarer Klassik und Kunstsammlungen, Weimar, Weimar 2004.