Цепелин — разлика између измена

Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла [[Огњеслав Костовић Степановић]], још [[1888]]. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је трагични [[пожар]] спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], при опсади [[Париз]]а, мада је чуо и за сличну употребу током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]]. Осмислио је летелицу [[1890]]. године, на основу нацрта [[Давид Шварц|Давида Шварца]], али је у конструисање кренуо [[1899]]. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је [[2. јун]]а 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 метараm и имао је два „Дајмлер” мотора од 10,6 -{kW}-.

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метараm. Произведен је у [[Немачка|Немачкој]] 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.<ref name="оксфорд" /> Свој последњи лет започео је из [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта]] [[3. мај]]а 1937.<ref>[http://www.airships.net/hindenburg/disaster Аirships.net: The Hindenburg Disaster, Приступљено 1. 11. 2012.]{{ен}}</ref> Прелетео је [[Атлантски океан|Атлантик]] за 65 сати.<ref name="оксфорд" /> Међутим, [[6. мај]]а, на пристаништу код [[Лејкхерст]]а, [[Њу Џерзи]], у раним јутарњим сатима,<ref name="оксфорд" /> хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радијски пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне [[индустрија|индустрије]]. Од тада се за испуну више није користио водоник.<ref name="оксфорд" />