Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1:
[[Датотека:ГлавнГлавнo санитетско слагалиштe у Нишу 1915. године.jpg|300px|мини|Особље Главног санитетског слагалишта у Нишу — иако оптерећена бројним организационим проблемима и ратним дејствима, успело је да у крајње неповољним условима обезбеди санитетско смабдевање јединица на северозападу Србије.]]
'''Медицинско снабдевање и апотекарски рад у српској војсци 1914—1918.''' уз одговарајућу кадровску попуњеност, било је основни чинилац ефикасности и успешности војног санитета у Првом светском рату.
[[Краљевина Србија]] ратовала је против [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и других [[Централне силе|Централних сила]] од [[28. јул]]а [[1914]]. када јој је аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације [[Аустроугарска|Аустроугарске]] [[3. новембар|3. новембра]] [[1918]]. године. Прве године рата Србија је потукла аустроугарску Балканску војску. Наредне године њена војска суочила се са Тројном инвазијом. Не желећи да се преда српска војска се повукла преко [[Албанија|Албаније]]. Тако је почела албанска голгота у току које је српска војска и њена Влада, заједно са једним делом становништва евакуисана на [[Крф]] и Северну Африку, где се одморила, залечила ране, наоружала, опремила и реорганизовала. Потом је пребачена на [[Солунски фронт]] где је већ [[1916]]. године забележила прве војне успехе. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref>Тома Митровић, уредник, ''Историја српског народа'', књига VI-2, Српска књижевна задруга, Београд, 1983.</ref>