Рубенс Барикело — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 50:
2000. се Барикело нашао у болиду који је уз Мекларен био класа за себе у Формули 1 те сезоне - ова два тима су победила на свакој трци у сезони, што је био први пут од 1988. да су само два тима у Формули 1 побеђивала током једне сезоне. Већ на првој трци у сезони у Аустралији, Барикело је изједначио најбољи резултат у каријери, завршивши трку на другом месту, иза тимског колеге Шумахера. На ВН Британије је освојио трећу пол позицију у каријери, али је у трци морао да одустане у 35. кругу, док је водио у трци, због проблема са хидрауликом. Након четири узастопна подијума средином сезоне, када је забележио два друга и два трећа места, Барикело је одвезао најбољу трку у каријери и победио на ВН Немачке, упркос невероватној чињеници да је стартовао са 17. места. На тој трци, у тренутку када је на стази почела да пада слаба киша, водећи возачи су отишли у бокс по гуме за кишу, Барикело и Ферари су проценили да киша није довољно јака и да мењање гума није потребно, што се испоставило као победничка стратегија. Након ВН Немачке, Барикело је имао 10 бодова мање од водећег Шумахера. Ипак, слабији резултати до краја сезоне (још само два подијума) и Шумахерова титула, прва за Ферари после 21 године, одредили су даљу каријеру Барикела у Ферарију - постао је возач број 2 који је увек морао да уступа Шумахеру позицију ако се налази испред њега све док Шумахер и математички не осигура титулу, што је нешто касније у будућности изазвало бројне контроверзе. 2000. је завршио на 4. месту у шампионату возача, 62 освојена бода и укупно девет подијума.
2001. је провео у потпуној сенци Шумахера, који је те сезоне доминантно освојио титулу, победивши 9 пута и освојивши 11 пол позиција, док Барикело није успео ни да победи, али ни да освоји пол позицију, а на подијуму је био 10 пута, окончавши сезону на трећем месту у шампионату возача. Такође, на ВН Аустрије, 6. трци сезоне, Барикелу је наређено у последњем кругу да пропусти Михаела Шумахера на друго место, како би Немац освојио два бода више и имао четири бода предности у односу на Култарда, који му је у том тренутку био једина конкуренција за титулу, уместо два, колико би имао да је трку завршио на трећем месту. <ref>https://www.telegraph.co.uk/sport/motorsport/formulaone/3005551/Formula-One-Barrichello-at-ease-with-team-orders.html</ref>
2002. је за Барикела почела солидно, освајањем пол позиције на првој трци сезоне у Аустралији. Ипак, његова трка је окончана већ у првој кривини првог круга трке, након озбиљног судара са Ралфом Шумахером, тада возачем Вилијамса, из кога, су, срећом, обојица изашли неповређени. Ферари је био апсолутно доминантан те сезоне, али Барикело није имао среће ни после прве трке - освојио је само једно друго место у Сан Марину, и чак три пута одустао због квара, а Шпанији није успео чак ни да започне трку, јер му се пред сам старт покварио мењач. Потом је уследио један од већих скандала у Формули 1 у 21. веку. На ВН Аустрије, шестој трци сезоне, Барикелу је наређено, као и на истој стази годину дана раније, да у последњем кругу пропусти Шумахера и препусти му победу. Међутим, околности су овог пута биле значајно другачије - Шумахер није имао ниједног ривала у борби за титулу и већ после пет трка имао 21 бод више од Хуана Пабла Монтоје, испред кога се налазио и на трци у Аустрији, па би своју огромну предност у сваком случају увећао. Барикело је возио најбољу трку у сезони, освојио је пол позицију и водио трку у сваком кругу осим једног, све до последњег круга, када је морао да пропусти Шумахера и тиме изгуби другу победу у каријери. Камера је забележила шефа Ферарија Жана Тода како говори путем радија Барикелу "пропусти Михаела на прво место због шампионата, молим".<ref>https://www.motorsport.com/f1/news/barrichello-reveals-ferrari-threat-of-2002/</ref> На подијуму, Шумахер није желео да се попне на највиши степеник и прими трофеј намењен победнику, већ га је препустио Барикелу. С обзиром на то да тимска наређења у то време нису била забрањена у Формули 1, Ферари није могао да буде кажњен због оваквог исхода трке, али јесте кажњен од стране ФИА-е са милион долара због нарушавања процедуре доделе трофеја на подијуму.<ref>http://classic.autosport.com/news/atlasf1-report.php/id/7783</ref> Како се доминација Шумахера наставила и на следећим тркама, на деветој трци у сезони, ВН Европе, Ферари је дозволио Барикелу да победи у трци у којој је водио током свих 60 кругова, иако Шумахер још увек није осигурао титулу и математички, али је после само девет трка имао огромних 36 бодова предности од другопласираног у шампионату, његовог брата Ралфа, па је Барикело забележио другу победу у каријери, а Шумахер ову трку завршио на другом месту. Шумахер је и математички осигурао титулу после ВН Француске (трећу узастопну и укупно пету у каријери), 11. трке у сезоне, што је најбрже освојена титула у једној сезони у историји Ф1, па су после тога возачи Ферарија били слободни да се међусобно тркају, а до краја сезоне је остало још шест трка. Барикело је победио још три пута у 2002, у Мађарској, Италији и САД, а ВН САД је још једном обележила чудна завршница трке, у којој је Шумахер намерно успорио у последњем кругу, како би он и Барикело прошли у исто време кроз циљ, а победник је на крају био Барикело, са 11 хиљадитих делова секунде испред Шумахера. Резултатски је ова сезона била најуспешнија за Барикела у каријери - четири победе, три пол позиције, и освојено друго место у шампионату возача, док је Ферари победио на невероватних 15 од укупно 17 трка, од чега 10 пута узастопно.
2003. је по Ферари и Барикела прошла значајно теже. Њихов нови болид, за сезону 2003, није био спреман за почетак сезоне, па је италијански тим морао да прве три трке у сезони вози са болидом из 2002, што су искористили Мекларен и Вилијамс и до краја се борили са Фераријем за титулу. Иако је те сезоне био значајно спорији од Шумахера, Барикело му је помогао на две круцијалне трке, у Британији и Јапану, када је победио испред Шумахерових ривала за титулу, Монтоје и Раиконена, што су биле његове једине две победе у сезони, а Шумахер је освојио титулу са 2 бода више од Раиконена након последње трке у Јапану. Барикело је завршио на четвртом месту у шампионату, са укупно 65 бодова, 28 мање од шампиона Шумахера.
Ферари је 2004. успоставио доминацију која је била још већа него 2002. Шумахер је победио на 12 од првих 13 трка, док је Барикело у тих 13 трка био седам пута други и три пута трећи, и био убедљиво други на табели (Шумахер је имао 120 бодова, Барикело 82, а трећи у шампионату Џенсон Батон 65). Након што је Шумахер на следећој трци у Белгији другим местом осигурао титулу, пету узастопну и седму у каријери, Барикело је победио на тркама у Италији и у Кини, одустао на претпоследњој трци сезоне у Јапану, а онда је Ферари покушао да учини све како би Барикело победио на својој домаћој трци у Бразилу, последњој трци те сезоне, на којој је стартовао са пол позиције, али Бразилац није успео да се довољно добро снађе у променљивим временским условима, па је трку завршио на трећем месту, иза Монтоје и Раиконена. Ипак, ово треће место није било толико лоше, јер је Барикело на својој домаћој трци имао невероватно лошу срећу и одустајао пре 2004. девет сезона узастопно. На крају, Барикело је завршио на другом месту у шампионату, са 114 бодова (убедљиво највише у каријери), две победе и четири пол позиције, 34 бода мање од Шумахера, а Ферари победио на 15 од 18 трка.
== Успех по сезонама ==
| |||