Рубенс Барикело — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 57:
 
Ферари је 2004. успоставио доминацију која је била још већа него 2002. Шумахер је победио на 12 од првих 13 трка, док је Барикело у тих 13 трка био седам пута други и три пута трећи, и био убедљиво други на табели (Шумахер је имао 120 бодова, Барикело 82, а трећи у шампионату Џенсон Батон 65). Након што је Шумахер на следећој трци у Белгији другим местом осигурао титулу, пету узастопну и седму у каријери, Барикело је победио на тркама у Италији и у Кини, одустао на претпоследњој трци сезоне у Јапану, а онда је Ферари покушао да учини све како би Барикело победио на својој домаћој трци у Бразилу, последњој трци те сезоне, на којој је стартовао са пол позиције, али Бразилац није успео да се довољно добро снађе у променљивим временским условима, па је трку завршио на трећем месту, иза Монтоје и Раиконена. Ипак, ово треће место није било толико лоше, јер је Барикело на својој домаћој трци имао невероватно лошу срећу и одустајао пре 2004. девет сезона узастопно. На крају, Барикело је завршио на другом месту у шампионату, са 114 бодова (убедљиво највише у каријери), две победе и четири пол позиције, 34 бода мање од Шумахера, а Ферари победио на 15 од 18 трка.
 
2005. је донела велику промену правила у Формули 1 - тимови више нису смели да мењају гуме у току трке, већ је један сет гума морао да издржи целу трку. Фераријев снабдевач гума, јапански произвођач Бриџстон, се лошије снашао у овој промени од другог снабдевача гумама, француског Мишелина. Иако на првој трци сезоне у Аустралији Фераријев недостатак брзине, услед променљивих услова у којима су се возиле квалификација није био евидентан, јер је Барикело завршио на другом месту, а Шумахер одустао након судара, већ након следеће две трке било је јасно да је Ферари у озбиљним проблемима и да постоје чак три бржа тима у том тренутку - Рено, Мекларен и Тојота. У првих пет трка, Барикело и Шумахер су се неретко мучили да дођу и до бодова, а било је проблема и са поузданошћу, тако да се након пет трка Ферарија налазио на петом месту у конкуренцији конструктора, Шумахер имао само један подијум и 16 бодова, а Барикело два подијума и 15 бодова. Након солидне трке у Канади за Ферари, где је Шумахер био други а Барикело трећи, уследила је контроверзна трка у САД, на којој је учествовало само 6 болида, јер је Мишелин, услед немогућности да гарантује безбедност својим возачима, у кругу за загревање повукао својих 14 болида, па су се у трци нашли само Ферарији и друга два Бриџстонова тима, најспорији у шампионату, Џордан и Минарди. Шумахер је у оваквој конкуренцији победио, а Барикело завршио на другом месту, што је била и једина победа за Ферари 2005. Ферари се са Шумахером донекле поправио до краја сезоне, па је Немац успео да неколико пута буде на подијуму и некако заврши на трећем месту у шампионату, са 62 бода (шампион Фернандо Алонсо је имао 133 бода, а другопласирани Кими Раиконен 112), док је после САД Барикело на преосталих десет трка само три пута завршио у бодовима, са петим местом као најбољим резултатом. Сезону је завршио тек на осмом месту у шампионату возача, са 37 бодова. Још током лета 2005, потврђено је да Барикело, након шест сезона, напушта Ферари на крају 2005,<ref>http://www.dailymail.co.uk/sport/othersports/article-357958/Barrichello-leaves-Ferrari.html</ref> а само две недеље касније Барикело је саопштио да ће од 2006. возити за БАР-Хонду (с обзиром на то да је Хонда убрзо откупила већински удео у власништву БАР-а, тим се од 2006. звао Хонда).
 
== Успех по сезонама ==