Генерал-прокурор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
=== 18. вијек ===
Генерал-прокурор као главни тужилац при [[Правитељствујушчи сенат|Правитељствујушчем сенату]] установљен је указом [[Петар Велики|Петра Великог]] од 12. јануара [[1722]]. године (по старом календару). Претходна слична функција је постојала у виду тзв. генерал-ревизора ([[1715]]—[[1718]]) који је имао мања овлашћења. Помоћник генерал-прокурора у Сенату је био [[обер-прокурор]], а при колегијумима су установљени прокурори (тужиоци). За првог генерал-прокурора постављен је Павле Иванович Јагужински. Генерал-прокурор је првобитно стајао на челу сенатске канцеларије и био сенатски дјеловођа, а истовремено је руководио и прокуратуром (тужилаштвом) која је била тростепено организована. Главне дужности генерал-прокурора су биле да пази на законитост сенатских одлука, као и да пази на пословни ред током сједница [[Правитељствујушчи сенат|Правитељствујушчег сената]]. Био је главни посредник између Сената и [[Император сверуски|императора]]. Установљавањем функције генерал-прокурора ојачала је и улога Сената као државног органа. Међутим, често је сам генерал-прокурор преовладавао над сенаторима.
За вријеме владавине императорке [[Катарина I Алексејевна|Катарине I]], дана 8. фебруара [[1726]]. године (по старом календару), основан је Врховни тајни савјет. Најутицајнији сенатори су прешли у његов састав, а функција генерал-прокурора је фактички била укинута. Први генерал-прокурор Јагужински је послат у [[Пољска|Пољску]], а номинални вршилац његове дужности је био [[обер-прокурор]] Војејков који пак није имао никакав утицај на [[Правитељствујушчи сенат]]. Након што је императорка [[Ана I Ивановна|Ана I]] васпоставила самодржавље, указом од 4. марта [[1730]]. године (по старом календару) укинут је Врховни тајни савјет, а Сенат је добио назад своја овлашћења. Планирано је и именовање новог генерал-прокурора. Међутим, [[Правитељствујушчи сенат]] је свој пад поново доживио након што је [[1731]]. основан Кабинет од три министра па тако ни нови генерал-прокурор није био именован.
Након ступања на престо императорке [[Јелисавета I Петровна|Јелисавете I]] ([[1741]]) издат је указ о укидању Кабинета и поновном успостављању Сената. Други по реду генерал-прокурор био је кнез Никита Јурјевич Трубецкој који је остао на тој функцији скоро током цјелокупног царствовања [[Јелисавета I Петровна|Јелисавете I]]. Генерал-прокурору је била потчињена полицијска [[Тајна канцеларија]]. Када је императорка [[Катарина Велика]] ступила на престо Сенат је значајно реформисан. Године [[1763]]. подијељен је на шест департмана, и то четири у [[Санкт Петербург]]у и два у [[Москва|Москви]]. При општој сједници Сената се налазио генерал-прокурор, а при департманима [[обер-прокурор]]и. Пети по реду и дугогодишњи генерал-прокурор ([[1764]]—[[1792]]) био је кнез Александар Алексејевич Вјаземски. Императорка је најважније државне послове повјеравала генерал-прокурору чија је власт тиме значајно проширена. Он је фактички постао министар финансија, правде, унутрашњих послова и државни контролор (ревизор), а и даље му је била потчињена полицијска [[Тајна канцеларија|Тајна експедиција]]. Након оставке кнеза Вјаземског ([[1792]]) дужности генерал-прокурора су подијељене између више лица.
=== 19. вијек ===
| |||