Епископ бачки Иринеј — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Враћене измене Noname11072013 (разговор) на последњу измену корисника 31.223.132.151
ознака: враћање
Ред 12:
| Држава = {{застава|Србија}}
| Сједиште = {{зас слика|Novi Sad flag.svg}} [[Нови Сад]]
| Године службе = од [[19761990]].
| Претходник = [[Никанор Иличић|Никанор (Иличић)]] <br /><small>[[Сава Вуковић]] (администратор)</small>
| Насљедник =
Ред 32:
| Насљедник 4 =
| Световно име = Мирко Буловић
| Датум рођења = [[911. фебруар]] [[19401947]].
| Мјесто рођења = [[Станишић (Сомбор)|Станишић]]
| Држава рођења = {{зас|ФНРЈ}} [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
Ред 40:
| Напомена =
}}
'''Иринеј''' (световно '''Мирко Буловић'''; [[Станишић (Сомбор)|Станишић]], [[911. фебруар]] [[19401947]]) [[Епархија бачка|епископ је бачки]]. Био је викарни [[епископ моравички]] од [[1989]]. до [[1990]].
 
== Биографија ==
 
Рођен је [[911. фебруар]]а [[19401947]]. године у [[Станишић]]у, у [[Бачка|Бачкој]] од оца Михаила Буловића и мајке Зорке. На крштењу је добио име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у [[Сомбор]]у [[1965]]. године. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету]] Српске православне цркве у [[Београд]]у [[1969]]. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, архимандрита [[Јустин Поповић|Јустина Поповића]], добивши монашко име Иринеј. Исте године га је епископ рашко-призренски [[Патријарх српски Павле|Павле]] рукоположио у чин [[јерођакон]]а, а потом [[јеромонах]]а. Непуне две године борави у манастиру [[Манастир Острог|Острогу]] (1969—1970) и предаје у [[Монашка школа|Монашкој школи]] при манастиру. Деценију 1970—1980. проводи у [[Атина|Атини]] на постдипломским студијама на Богословском факултету атинског универзитета, где је, јуна [[1980]], одбранио докторску дисертацију. После краћег студијског боравка у [[Париз]]у, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на катедри Светог писма Новог завета на Богословском факултету у Београду, где је као редован професор и шеф катедре пензионисан 2013. године. Епископ Иринеј је полиглота и врхунски позвавалац грчког језика. Говори и италијански, немачки, руски и француски језик.
 
На редовном заседању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] [[1989]]. године изабран је за [[Епископ моравички|епископа моравичког]], викара [[Патријарх српски|патријарху српском]], а потом је после хиротоније у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]] [[20. мај]]а [[1990]]. године изабран за [[Епархија бачка|епископа бачког]] и устоличен у [[Нови Сад|Новом Саду]], 24. децембра исте године.