Стојан Симић — разлика између измена

У Букурешту је Стојан био пандур код [[Михаило Герман|Михаила Германа]], затим је прешао у Србију у службу код кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Већ [[1831]]. године он је био члан српске депутације у [[Цариград]]у. А [[1835]]. године је био један од вођа [[Милетина буна|Милетине буне]] против кнеза Милоша. Те године он и брат Алекса су обновили изнова цркву манастира Наупаре.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref> Мада је [[1839]]. године је био члан Савета, алиморао је морао да напусти Србију због опозиције кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]]. Отишао јеује у [[Влашка|Влашку]] и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године, постаје један од уставбобранитељскихуставобранитељских првака и године предсједник Савјета. Године [[1843]]. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.

Крајем [[1830]].тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843]]. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[1859]]. године, [[Обреновићи]] су је такође користили као двор, све до [[мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године. Позната је под именом Конак. Срушена је та кућа [[1904]]. године, јер је подсећала на бившу династију.