Масакр у Сребреници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 212.200.93.222 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 14:
У пресуди [[Здравко Толимир|Здравку Толимиру]], [[Хашки трибунал]] је установио да одговорност за страдање, најмање 4.970 Муслимана који нису погинули у борби, сносе снаге [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом њених генерала, потпомогнуте паравојном групом [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]].<ref>{{cite web |url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2005/06/24/AR2005062401501_pf.html |title=Srebrenica Video Vindicates Long Pursuit by Serb Activist |publisher=The Washington Post |date = 27. 10. 2008.}}</ref><ref name="gen" />
 
Овај догађај се, поред других злочина у бившој Југославији, сматра једним од највећих у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]],{{sfn|Bookmiller|2008|p=81}}<ref>{{harvnb|Paul|Clarke|Grill|2010|p=25}}</ref> али и догађајем који је пропраћен бројним контроверзама, почев од броја страдалих (800<ref name="resistir">{{cite web |url=http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |title=The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics|date = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150709163416/http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |archivedate = 9. 7. 2015 |deadurl=yes}}</ref> — 8.372<ref name = "слика"/>), начину њиховог страдања,<ref name="automatski generisano4">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=19557 РТРС: Сребреница: Међу жртвама и раније погинули војници] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> начину њиховог идентификовања,<ref name="resistir"/><ref name="automatski generisano4"/> и додатним сахрањивањима.<ref name="B92-2011">[http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=524529 Srebrenica 16 godina kasnije], B92</ref><ref name="24sata">[http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/u-potocarima-komemorativni-skup-i-sahrana-zrtava/7511.phtml U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava], 24sata</ref> најчешће оних који су умрли или страдали изван ових догађаја и овог простора,<ref name="automatski generisano4" /> квалификовању овог злочина као „геноцид”,<ref name="automatski generisano6">[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297] The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II ''(a)'' and ''(b)'' of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.</ref><ref name="automatski generisano5">[http://www.pecat.co.rs/2011/04/edvard-herman-o-srebrenici-udar-na-bescasce-imperijalnog-pit-bula/ Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була”] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="automatski generisano3">[https://web.archive.org/web/20150325063322/http://srebrenica-project.com:80/ Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job"] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> те потпуном игнорисању бројних бошњачких злочина над локалним Србима, који су претходили овом злочину.<ref>Edward S. Herman — Phillip Corwin: [http://www.novinar.de/2013/01/31/americki-analiticar-tvrdi-da-je-srebrenica-politicka-prevara-zapada.html The Srebrenica Massacre - Evidence, Contax, Politics]</ref>
 
== Позадина ==
Ред 66:
=== Геноцид или не? ===
[[Датотека:Canadian Museum for Human Rights.DSCN2421.jpg|250px|мини|У [[Канадски музеј људских права|Канадском музеју људских права]], масовни злочин у Сребреници приказан је као геноцид босанских Срба]]
[[Хашки трибунал]] овај догађај назвао је [[геноцид]]ом и највећим масакром извршеним у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name="srebrenicahague">[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/9/564.html The Hague Justice Portal. Srebrenica in summary. An overview of the legal proceedings relating to the 1995 genocide] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Врховни командант Војске Републике Српске [[Ратко Младић]], који је водио операцију заузимања [[Сребреница|Сребренице]], и други српски официри су у међувремену оптужени за ратне злочине укључујући и геноцид пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]]. Међународни суд правде (МСП) у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по [[Тужба БиХ против СРЈ за геноцид|тужби БиХ против СРЈ]], овај злочин назвао геноцидом и навео је да је масакр спроведен с намером да се уништи део муслиманског становништва Босне и Херцеговине, и да према члану 2. Конвенције о спречавању геноцида потпада под његову дефиницију.<ref name="automatski generisano6">[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297] The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II ''(a)'' and ''(b)'' of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.</ref> Суд је утврдио да [[Србија|држава Србија]] није починила овај геноцид, нити била саучесник у његовом извршењу, али такође није ни учинила све што је било у њеној моћи да га спречи.<ref>Hudson, Alexandra (26. 2. 2007). [http://www.reuters.com/article/homepageCrisis/idUSL26638724._CH_.2400 "Serbia cleared of genocide, failed to stop killing"], ''Reuters''. Приступљено 31 7. 2008.</ref><ref>[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf CASE CONCERNING APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTIONAND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE. стр. 127] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Ова оцена догађаја у Сребреници, међутим, није прихваћена у политичком врху Републике Српске.<ref>[https://web.archive.org/web/20110827061937/http://www.srbijanet.rs:80/vesti/vesti-iz-sveta/45573-dodik-u-srebrenici-se-desio-ograniceni-lokalni-genocid.html Dodik: U Srebrenici se desio ograničeni lokalni genocid] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Република Српска]] је 2004. године по налогу [[Педи Ешдаун|Педија Ешдауна]], високог представника за БиХ, оформила Комисију за испитивање догађаја у Сребраници, која је утврдила да се у Сребреници није десио геноцид.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=101374&datum=2006-10-12 Геноцида није било], М. Лабус, Вечерње новости, 20. 3. 2007.</ref>
 
Поред тога, професор [[Едвард Херман]] са сарадницима<ref name="automatski generisano5">[http://www.pecat.co.rs/2011/04/edvard-herman-o-srebrenici-udar-na-bescasce-imperijalnog-pit-bula/ Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була”] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и Енди Вилкоксон ({{јез-ен|Andy Wilcoxson}})<ref name="automatski generisano3">[https://web.archive.org/web/20150325063322/http://srebrenica-project.com:80/ Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job"] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> доводе у питање исправност коришћења термина „геноцид“.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
Генерал-мајор, [[Луис Макензи]], који је био на челу миротворних УН јединица у Сарајеву између 1992. и 1993, критиковао је дефиницију догађаја као геноцид, рекавши да онај ко жели да изврши геноцид, не спашава жене јер су оне кључни елеменат за одржање групе која се жели уништити.<ref name="mekenzi">[https://web.archive.org/web/20120206063830/http://www.transnational.org/SAJT/features/2005/MacKenzie_Srebrenica.html The Real Story Behind Srebrenica By Lewis MacKenzie. TFF. 14. 7. 2005.]{{en}}</ref>