Српски ђаци у Француској — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Српски ђаци у Ници и Болијеу ==
[[Датотека:Српски студенти у Ментону (Француски Медитеран).jpg|мини|десно|270px|Српски ђаци у Ментону (Француски [[Медитеран]]).]]
Током школовања српске младежи у Француској посебно место заузимале
су српске гимназије у [[Ница|Ници]] и [[Болије на Мору|Болијеу]]. По доласку у Француску распоређивани су по основним и средњим школама, а за оне старије од 18 година организовани су матурски течајеви у Ворепу, Виривилу, Лоргу, Мон Дофену, Жозјеу, [[Клермон Феран|Клармон Ферану]].
 
После неколико одржаних матурских течајева сва српска омладина старија од осамнаест година била је окупљена у две гимназије – прво у [[Ница|Ници]], а затим, када је број ђака порастао толико да су капацитети те гимназије постали недовољни, у [[Болије на Мору|Болијеу]].
 
Интернат Српске гимназије био је смештен у неколико зграда, међу којима
 
== Интелектуална елита Србије ==
 
Професори из Србије формирали су генерацију француских ђака, који су у послератном периоду били спремни да елементе западне културе унесу у стварање нове државе.
 
Поменућемо само само део професорске елите - министар просвете [[Љубомир Давидовић]], професор др [[Ђорђе Станојевић]], представник у Универзитетском одбору за српску омладину, председник Српске краљевске академије [[Јован Жујовић]], шеф Просветног одељења у Паризу, нешто касније касније и академик [[Сава Урошевић]]; директор Српске гимназије у Болијеу био је др Светолик Стевановић, а управа над учитељском школом била је поверена др Алекси Станишићу; предавали су Јован Кангрга, [[Миладин Шеварлић]], Риста Карљиковић, [[Владан Ђорђевић]].
Професори из Србије формирали су генерацију француских ђака, који су у послератном периоду били спремни да елементе западне културе унесу у стварање нове државе. Међу познатим фрацуским ђацима и студентима су [[Раде Драинац]], [[Александар Вучо]], [[Никола Вучо]], [[Душан Матић]], [[Растко Петровић]].
 
ПоменућемоНавешћемо само само део професорске елите - министар просвете [[Љубомир Давидовић]], професор др [[Ђорђе Станојевић]], представник у Универзитетском одбору за српску омладину, председник Српске краљевске академије [[Јован Жујовић]], шеф Просветног одељења у Паризу, нешто касније касније и академик [[Сава Урошевић]]; директор Српске гимназије у Болијеу био је др Светолик Стевановић, а управа над учитељском школом била је поверена др Алекси Станишићу; предавали су Јован Кангрга, [[Миладин Шеварлић]], Риста Карљиковић, [[Владан Ђорђевић]].
 
 
 
== Литература ==
* Жујовић, Јован (1918). Influence intellectuelle française sur les Serbes (Conférence faite à Paris le 8 mars 1918). Vannes : Lafolye frères.
 
== Види још ==
* [[Србија у Првом светском рату]]
 
[[Категорија:Срби у Француској]]
528

измена