Позитивизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in [ХХ] to Latin
Ред 3:
'''Позитивизам''' је учење које се заснива искључиво на [[чињеница]]ма. Позитивизам негира [[метафизика|метафизику]] и покушава свој предмет да опише онако какав јесте, без стварања [[хипотеза]] и претпоставки какав би могао бити.
 
Овај приступ може да се назове и описним односно дескриптивним. Позитивизам је сматрао, а и данас су видљиви остаци оваквог мишљења, да је такав приступ ближи методи [[природне науке|природних наука]]. Ову илузију разбила је теорија сазнања у XX веку (Сер [[Карл Попер]], Имре Лакатош, Пол Фајерабенд и други), али и сама наука ХХXX века са спектакуларним и крајње антипозитивистичким теоријама квантне механике и релативности. Њему супротан је [[нормативно|нормативни]] приступ, који чешће сусрећемо у [[друштвене науке|друштвеним наукама]].
 
Зачетник позитивистичке теорије је [[Огист Конт]] ({{јез-фр|Auguste Comte}}), који је сматрао да се друштвени феномени могу проучавати методама природних [[наука]]. Позитивистички приступ доминирао је у [[социологија|социологији]] све до [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након рата, под утицајем академске социологије у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Француска|Француској]], његова популарност опада углавном због разорне критике других гледишта ([[функционализам]], [[структурализам]], [[марксизам]]) која су нудила боља решења, и тако постала модернија. Најизраженији позитивистички приступ у социологији налази се код [[Емил Диркем|Емила Диркема]] у делу Правила социолошке методе. Позитивистички приступ у социологији полази од следећих претпоставки: