Псковско-печерски манастир — разлика између измена

м
fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in [Х]VI to Latin
м (sredjivanje)
м (fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in [Х]VI to Latin)
На основу старих предања и летописа извесно је да су у пећинама на подручју данашњег манастира своје уточиште пронашли монаси из [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерске лавре]] који су се ту склонили од учесталих прогона [[Кримски Татари|кримских Татара]]. Међу тим првобитним монасима летописи помињу само преподобног Марка, који се на тај начин сматра и праоцем манастирског братства.<ref name="Оснивање манастира" /> Као званичан датум оснивања Псковско-печерског манастира узима се [[1473]], година када је преподобни [[Јона Псковско-печерски|Јона]] освештао малену пећинску цркву посвећену [[Велика Госпојина|Успењу Пресвете Богородице]]. У многим летописима, укључујући и манастирске, преподобни Јона се сматра оснивачем самог манастира. Пре него се замонашио, преподобни Јона је служио као свештеник (световног имена Јован) у цркви [[Свети Ђорђе|Светог Ђорђа]] у граду Јурјеву Ливонском (данас естонски [[Тарту]]), а у [[ливонија|Ливонију]] је дошао као православни мисионар. Како је у време његовог службовања у Ливонији долазило до честих прогона православног словенског становништва од стране Ливонаца и Немаца, Јован је страхујући за живот своје породице напустио Тарту и упутио се у правцу [[Псков]]а. У Пскову је први пут чуо за постојање ''Богомстворених пећина'' и одлучио је да се настани у близини тог светог места. Јован је уз помоћ супруге Марије у маленој пећини саградио цркву посвећену Великој Госпојини. Пре него је градња цркве завршена, његова жена Марија се тешко разболела и непосредно пре смрти она се замонашила и узела монашко име Васса. На тај начин је монахиња Васса постала првом [[постриг|пострижницом]] Успењског манастира. Након смрти супруге, и сам Јован је примио монашки чин, узевши монашко име Јона. Руска православна црква слави преподобног Јону заједно са преподобним Марком 29. марта/11. априла, а преподобну Вассу 19. марта/1. априла. Наследних преподобног Јоне јеромонах Мисаил саградио је на брду изнад пећина дрвену цркву и монашку келијицу, али су обе грађевине убрзо уништене у нападу [[ливонски ред|ливонских војски]] на манастир, док је сва манастирска имовина опљачкана. Иако се у наредним годинама манастирско братство јако смањило, а манастир је живео у великом сиромаштву, монашка заједница је ипак успела да се очува.<ref name="Оснивање манастира" />
 
=== Успон манастира током ХVIXVI века ===
[[Датотека:LebedevKV CarIvan4GrozPrMI.jpg|мини|десно|250п|Цар Иван Грозни моли игумана Корнилија да му да монашки чин]]
[[Датотека:KorneliusPskov.jpg|мини|десно|250п|Место на којем је убијен игуман Корнилије]]
Манастир је обновљен и проширен у време столовања игумана Дорофеја током двадесетих година [[XVI век]]а, и у том периоду обновљена је Успењаска црква и у оквиру ње дограђена је припрата посвећена преподобним [[Антоније Печерски|Антонију]] и [[Теодосије Печерски|Теодосију]], оснивачима Кијево-Печерске лавре, а изграђени су и бројни пратећи објекти. Свим радовима руководио је дијак Мисјур Мунехин, који је касније сахрањен на манастирском гробљу као прва особа ван манастирског братства.
 
Године [[1521]]. манастир је дошао у посед чудотворне иконе Успења Мајке Божије са житијем, коју је насликао иконописац Алексеј Мали по наруџби извесних трговаца Василија и Теодора (Теодор се касније замонашио и постао монах Теофил, сахрањен је у овом манастиру).<ref name="Процват">{{cite web|title=Расцвет обители в ХVIXVI веке|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/letopis/6-rastsvet-obiteli-v-xvi-veke|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=22. 3. 2016}}</ref> У том периоду манастир се спустио ка долини Каменца, а монашке келије саграђене су насупрот Успењске цркве. У време игумана Герасима донесена су правила манастирског живота којих се у неизмењеном облику монаси придржавају и данас.
Највећи успон манастир је доживео за столовања игумана [[Корнилије Псковско-Печерски|Корнилија]] у чије време је саграђен манастирски конак ([[1541]]), проширена Успењска црква и ископане нове пећине. Око манастира је саграђен утврђени камени зид (1558—1565) који је штитио манастир од упада са стране. Подигнута је и надвратна црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]] ([[1564]]. или 1565). Игумана Корнилија убио је [[1570]]. лично цар [[Иван Грозни]] на капији манастира, након што је игуман одбио царев захтев да га рукоположи у чин монаха. Према предању цар се након тог чина покајао и сам је унео тело преподобног Корнилија у порту Успењског храма. Од тога дана тај пут од Никољских врата до Успењске цркве назива се ''Крвавим путем''.
Према манастирским летописима, пећине је случајно открио [[1392]]. године један локални сељак по имену Иван Дементијев који је на брду изнад пећина секао дрвеће. Једно посечено стабло је приликом пада пробило таваницу пећине која се урушила и тако отворило приступ пећинама. На улазу у пећину стајао је уклесан натпис ''Богомстворена пећина'' ({{јез-рус|Богом зданная пещера}}). Претпоставке су да је неки од монаха испосника знатно раније обитавао на том месту и на улазу у пећину који је с временом зарастао исклесао тај натпис. Занимљиво је да је исте године када су пећине откривене умро преподобни [[Сергеј Радоњешки]], једна од најважнијих фигура православног хришћанства у Русији у том периоду.<ref name="Пећине" />
 
У катакомбама је очувано око 350 надгробних споменика од керамике и камена старости од -{ХVIXVI}- до почетка -{XVIII}- века. Углавном је реч о маленим плочама које садржавају основне податке о покојнику, а које се обично налазе уклесане на улазу у гробницу. Најстарија керамичка плочица потиче из [[1530]], док је најстарији камени натпис из [[1591]]. године.<ref name="Пећине" />
 
=== Успењска пећинска црква и Покровска црква ===
1.464

измене