Псковско-печерски манастир — разлика између измена

На основу старих предања и летописа извесно је да су у пећинама на подручју данашњег манастира своје уточиште пронашли монаси из [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерске лавре]] који су се ту склонили од учесталих прогона [[Кримски Татари|кримских Татара]]. Међу тим првобитним монасима летописи помињу само преподобног Марка, који се на тај начин сматра и праоцем манастирског братства.<ref name="Оснивање манастира" /> Као званичан датум оснивања Псковско-печерског манастира узима се [[1473]], година када је преподобни [[Јона Псковско-печерски|Јона]] освештао малену пећинску цркву посвећену [[Велика Госпојина|Успењу Пресвете Богородице]]. У многим летописима, укључујући и манастирске, преподобни Јона се сматра оснивачем самог манастира. Пре него се замонашио, преподобни Јона је служио као свештеник (световног имена Јован) у цркви [[Свети Ђорђе|Светог Ђорђа]] у граду Јурјеву Ливонском (данас естонски [[Тарту]]), а у [[ливонија|Ливонију]] је дошао као православни мисионар. Како је у време његовог службовања у Ливонији долазило до честих прогона православног словенског становништва од стране Ливонаца и Немаца, Јован је страхујући за живот своје породице напустио Тарту и упутио се у правцу [[Псков]]а. У Пскову је први пут чуо за постојање ''Богомстворених пећина'' и одлучио је да се настани у близини тог светог места. Јован је уз помоћ супруге Марије у маленој пећини саградио цркву посвећену Великој Госпојини. Пре него је градња цркве завршена, његова жена Марија се тешко разболела и непосредно пре смрти она се замонашила и узела монашко име Васса. На тај начин је монахиња Васса постала првом [[постриг|пострижницом]] Успењског манастира. Након смрти супруге, и сам Јован је примио монашки чин, узевши монашко име Јона. Руска православна црква слави преподобног Јону заједно са преподобним Марком 29. марта/11. априла, а преподобну Вассу 19. марта/1. априла. Наследних преподобног Јоне јеромонах Мисаил саградио је на брду изнад пећина дрвену цркву и монашку келијицу, али су обе грађевине убрзо уништене у нападу [[ливонски ред|ливонских војски]] на манастир, док је сва манастирска имовина опљачкана. Иако се у наредним годинама манастирско братство јако смањило, а манастир је живео у великом сиромаштву, монашка заједница је ипак успела да се очува.<ref name="Оснивање манастира" />

 

[[Датотека:LebedevKV CarIvan4GrozPrMI.jpg|мини|десно|250п|Цар Иван Грозни моли игумана Корнилија да му да монашки чин]]

[[Датотека:KorneliusPskov.jpg|мини|десно|250п|Место на којем је убијен игуман Корнилије]]

Манастир је обновљен и проширен у време столовања игумана Дорофеја током двадесетих година [[XVI век]]а, и у том периоду обновљена је Успењаска црква и у оквиру ње дограђена је припрата посвећена преподобним [[Антоније Печерски|Антонију]] и [[Теодосије Печерски|Теодосију]], оснивачима Кијево-Печерске лавре, а изграђени су и бројни пратећи објекти. Свим радовима руководио је дијак Мисјур Мунехин, који је касније сахрањен на манастирском гробљу као прва особа ван манастирског братства.

 

Највећи успон манастир је доживео за столовања игумана [[Корнилије Псковско-Печерски|Корнилија]] у чије време је саграђен манастирски конак ([[1541]]), проширена Успењска црква и ископане нове пећине. Око манастира је саграђен утврђени камени зид (1558—1565) који је штитио манастир од упада са стране. Подигнута је и надвратна црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]] ([[1564]]. или 1565). Игумана Корнилија убио је [[1570]]. лично цар [[Иван Грозни]] на капији манастира, након што је игуман одбио царев захтев да га рукоположи у чин монаха. Према предању цар се након тог чина покајао и сам је унео тело преподобног Корнилија у порту Успењског храма. Од тога дана тај пут од Никољских врата до Успењске цркве назива се ''Крвавим путем''.

Према манастирским летописима, пећине је случајно открио [[1392]]. године један локални сељак по имену Иван Дементијев који је на брду изнад пећина секао дрвеће. Једно посечено стабло је приликом пада пробило таваницу пећине која се урушила и тако отворило приступ пећинама. На улазу у пећину стајао је уклесан натпис ''Богомстворена пећина'' ({{јез-рус|Богом зданная пещера}}). Претпоставке су да је неки од монаха испосника знатно раније обитавао на том месту и на улазу у пећину који је с временом зарастао исклесао тај натпис. Занимљиво је да је исте године када су пећине откривене умро преподобни [[Сергеј Радоњешки]], једна од најважнијих фигура православног хришћанства у Русији у том периоду.<ref name="Пећине" />

 

 

=== Успењска пећинска црква и Покровска црква ===